Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Po oprobanom receptu SAS
OPERACIJA OSLOBAĐANJA TALACA IZ REZIDENCIJE JAPANSKOG AMBASADORA U PERU
Piše Dragan DŽAMIĆ
Najduža teroristička kriza u istoriji Južne Amerike odigrala se u Limi, glavnom gradu Perua. Trajala je četiri meseca i završila se efektnom akcijom peruanskih komandosa, čiji su glavni savetnici bili oficiri čuvenog, britanskog SAS

Sve je počelo 17.decembra 1996, kada je 14 dobro naoružanih gerilaca, pripadnika levičarskog “Revolucionarnog pokreta Tupak Amaru” – MRTA (Movimento Revolucionario Tupac Amaru), poznatiji kao “tupamarosi”, predvođena Nestorom Cerpom, upala u rezidenciju japanskog ambasadora u otmenoj četvrti Lime. U rezidenciji se okupilo oko 500 visokih zvanica na proslavi rođendana japanskog cara. Otmičari su upali kroz rupu, koju su napravili u zidu koji okružuje rezidenciju i to odmah do travnjaka, gde je bio okupljen najveći broj gostiju.

Zaista je čudno je da su teroristi prošli kroz prestonicu Perua, u vozilu sa puškama i ručnim bacačima? Bio je to veliki propust obaveštajno-bezbednosnih službi. Na prijemu su se nalazili majka, sestra i brat peruanskog predsednika Alberta Fuhimorija (koji je poreklom Japanac), sedam ambasadora, tri ministra, nekoliko državnih podsekretara, desetak generala... Majku i sestru otmičari nisu prepoznali i oslobodili su ih, u povećoj grupi sa ostalim taocima. Međutim, Pedro je zadržan sa preostalih 72 talaca, kao najjači adut otmičara, koji su verovali da predsednik Fuhimori, zbog lične bezbednosti brata, neće da naredi napad specijalaca na rezidenciju.
Otmičari su odmah istakli osnovni uslov za oslobađanje talaca: da se iz zatvora oslobodi 400 njihovih drugova iz MRTA. Međutim, peruanska vlada je odlučno odgovorila da ne pristaje na pregovore, sve dok otmičari ne odustanu od ovog zahteva. Teroristi su uzvratili, da će čekat, sve dok se vlasti ne predomisle. Čekanje je trajalo 172 dana...

Taktika odugovlačenja
Vlastima je posao donekle bio olakšan, jer otmičari nisu počeli sa likvidacijom talaca, kao što se dešavalo u sličnim situacijama, pa su mogli da idu na odugovlačenje pregovora i konačnog rešenja. Ipak, pitanje je kako bi se sve završilo, da se radilo o teroristima - samoubicama i da su odmah počeli sa likvidacijama talaca, zbog neispunjenja zahteva. Na početku krize, razmatrala se mogućnost da specijalne jedinice izvedu brzi prepad, ali su analize ukazivale da bi bilo mnogo žrtava.Teroristi su bili dobro naoružani i obučeni, važne tačke u rezidenciji minirali su eksplozivom i poručili da ih napad specijalaca, neće iznenaditi. Policija je od početka krize koristila muziku, kao psihološko oružje protiv "tupamarosa", ali i sredstvo za prikrivanje radova, na kopanju tunela do rezidencije. Oko zgrade postavljeni su zvučnici, iz kojih je treštala muzika: od vojnih marševa, preko “La Kukarača”, romantičnih rok balada, do operskih koncerata Betovena i Vivaldija i arija Plasida Dominga.

Specijalci koji su trebali da izvedu akciju oslobađanja talaca, spremali su se u bazi specijalnih snaga (DIFE). Oko 140 vojnih komandosa podeljeno je u četiri grupe: napadači (upadna grupa), podrška, obezbeđenje i snajperisti. Najveći broj komandosa (oko 100), bili su pripadnici specijalnih snaga KoV – DIFE, a ostatak starešine iz Jedinice za specijalna dejstva – UEC (Unidad Especial de Combate), Mornaričko-desantne pešadije. Komandant specijalnih jedinica i glavni koordinator akcije, bio je potpukovnik Huan Valer Sandoval, koji je predvodeći svoje ljude, poginuo u okršaju. Među savetnicima iz inostranstva, glavnu ulogu imala su šestorica starešina britanskog 22. puka SAS, za koje se tvrdi i da su aktivno učestvovali u kreiranju plana napada i uvežbavanju ljudstva. Peruanski vojnici iskopali su četiri glavna i nekoliko pomoćnih tunela do zgrade rezidencije i u njih, na određena mesta, postavili pakovanja eksploziva sa upaljačima. Planirano je da se upad u rezidenciju izvrši iz tri pravca istovremeno: iz tunela, sa prednje strane zgrade (na glavni ulaz) i sa zadnje strane (dvorište).

Obaveštajna priprema
Prema planu, posle detonacije eksploziva, oko 90 komandosa iz prve grupe, upali bi iz tunela u unutrašnjost rezidencije i dvorište. Druga grupa prilazi sa prednje strane preko ulice, raznosi eksplozivom teška metalna vrata ulazne kapije i ulazi unutra. Treća napadačka grupa, imala je zadatak da prodre sa zadnje strane rezidencije iz pravca dvorišta, kroz rupu na zidu koju su napravili teroristi, kada su zauzeli zgradu. Na krovovima okolnih kuća raspoređeno je 18 snajperista, spremnih da “skinu” svakog otmičara, koji bi predstavljao čistu metu. Potvrdio se i u ovom slučaju, veliki značaj obaveštajne podrške u izvođenju specijalnih operacija, posebno u rešavanju talačkih situacija. Obaveštajne službe Perua, pribavile su mnoštvo informacija i neprekidno pratile razvoj situacije, što je znatno pomoglo u izradi plana. Većina informacija prikupljena je iz samog objekta, uz pomoć malih kamera i mikrofona, koje su agenti ugradili, tri dana posle zauzimanja rezidencije. Agenti su ušli u grupi novinara, kojima je predsednik Fuhimori dozvolio da intervjuišu teroriste i taoce, 20. decembra 1996. Nacionalna obaveštajna služba (SIN), pod vođstvom Fuhimorijevog savetnika za bezbednost Vladimira Montesinosa, ubacila je mini mikrofone, sakrivene u stvarima koje su taocima slali Crveni krst i Katolička crkva – krstovima, biblijama, statuama i slikama svetaca, ambalaži za vodu i hranu, termosima za kafu... Najveći obaveštajni prodor u rezidenciju bio je početkom marta: agenti SIN, koji su prisluškivali iz obližnjih kuća, bili su zapanjeni kada su čuli jednog taoca: “Ovde admiral Đampetri. Ako me čujete, pustite ‘La Kukarača’ preko zvučnika.” Tako je uspostavljen kontakt sa glavnim “insajderom” u rezidenciji, čija su obaveštenja doprinela uspešnom izvođenju akcije.

Od tada, pa do oslobađanja talaca, admiral Đampetri, bivši komandant mornaričkih specijalaca, školovan u SAD kod Navy SEAL, slao je štabu akcije najvažnije informacije: gde su teroristi držali taoce, kako su minirali rezidenciju, njihovo brojno stanje i naoružanje, raspored, kako su provodili vreme... U početku je admiral slao informacije preko mikrofona skrivenih u Bibliji i krstovima. Kasnije su pregovarači ubedili teroriste, da dopuste da se taocima isporuči i nekoliko gitara. Jedna od gitara u koju je ugrađen mikrofon, bila je namenjena admiralu Đampetriju, koji je sada imao direktan kontakt. Osim toga, imao je još jedan kanal za komunikaciju: dobijao je kratke, pisane poruke preko digitalnog displeja na pejdžeru, koji je jedan talac sakrio od terorista.

Ceo tekst možete pročitati u štampanom izdanju.


U OVOM BROJU:

SVE O ORUŽJU

- Colt Xse “Match Custom”
- Lovački karabini “SAKO”
- Sačmarice “Verney – Carron”
- Test: Smith & Wesson 500
- Turska poluautomatska puška “Zafer”
- Ruger model 96
- Puška “Accuracy International” AS – 50
- Prikriveno oružje
- Prigušeni revolver OC – 38
- Snajperska puška Armalite AR – 10 A4
- Pištolji “LLAMA” u zbirci MUP Srbije
- Pištolji sa polimerskim ramom
- Noževi Hudson – Bay
- Test: Bok sačmarica Sabatti Adler .12/76

RUBRIKE
- Dan Specijalne Antiterorističke jedinice MUP Srbije
- Operacija oslobađanja talaca u Limi
- Balistika: Priprema za gađanje do 1000 m
- Bitka kod “Monte Kasina”
- Specijalne jedinice: EKAM Grčka
- IPSC liga Srbije: Proglašenje najboljih u 2006.
- Poseta Vojnom muzeju u Budimpešti
- Lov u Kanadi