Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 228
aktuelno izdanje
Diskretno adaptiran koncept
Uporedni test: Jurišne puške Bushmaster ACR, MOE A-Tacs i Diamondback DB-15

Prateći već decenijama kontinuirane najave, kako će armija SAD svoje puške AR sistema zameniti nekim naprednijim i (prvenstveno) pouzdanijim oružjem, pokušavali smo da se prisetimo koje vojničko oružje je izazivalo toliko kontroverze tokom dugogodišnje upotrebe? Jedina adekvatna paralela može da se napravi sa britanskim SMLE repetirkama, koje su od uvođenja u operativnu upotrebu, osporavane od domaćih korisnika i stalno im se tražila adekvatna zamena. U tom periodu, Ujedinjeno Kraljevstvo je vladalo većim delom naše planete, a i u dva najveća svetska sukoba je ta puška dokazala upotrebni kvalitet.


Slično je i sa američkom M16, za koju je nedavno izrečena duhovita opaska: " karakteristike ove puške nisu sjajne već preko pedeset godina, a svi se utrkuju da je proizvode i koriste!" Bez ambicije da procenjujemo da li je to oružje adekvatno opremanjima određene formacije i uslovima savremenog ratovanja, uvek nam je interesantno da testiramo unapređene verzije Stonerove konstrukcije.


Premijera u Las Vegasu


Kada nam se nedavno ukazala prilika da na taj način uzmemo učešće u delu ispitivanja pušaka Bushmaster ACR, koje svojim karakteristikama u narednom periodu mogu evoluirati u budući izbor formacijskog osnovnog naoružanja ozbiljnih armija. Već ste ranije imali mogućnost da čitate, kako je koncept ACR prvi put prikazan pre osam godina na sajmu SHOT Show, gde je firma "Magpul" predstavila svoje viđenje adaptibilne jurišne puške nove generacije pod komercijalnim nazivom Masada. Polazna zamisao je bila zasnovana na modularnosti, u smislu brze izmene cevi (i primene različitih kalibara), podesivih kontaktnih površina i mogućnosti montaže raznolikih korisnih dodataka. Međutim, kako "Magpul" nije imao adekvatan proizvođački kapacitet (osim kundaka i drugih kompozitnih delova), dizajn je prodat neuporedivo potentnijoj fabrici "Bushmaster", koja je preimenovala produkt u Adaptive Combat Rifle (ACR). S obzirom da se i renomirani "Remington" nalazi u sklopu koncerna "Freedom Group" - sada obe velike firme razvijaju ACR i prodaju paletu pušaka na tržištu.


Nama je na raspolaganju bila verzija nazvana Enhanced, koja se odlikuje preklopnim kundakom i prednjom oblogom od polimera (varijanta Basic ima fiksni kundak i prednji rukohvat od aluminijuma, oblikovan u ultrapopularni quad-rail izgled). Ipak, ono što izdvaja savremene varijacije AR15 (poput H&K G36 i FN SCAR), je promena delovanja mehanizma pozajmice gasova sa direktnog na indirektni, odnosno, usvajanje kratkog trzaja klipa, kao kod puške AR18. Uzevši u obzir određeno lično iskustvo učesnika u testu, zasnovano na višegodišnjoj upotrebi pušaka M16 i M4, moramo naglasiti kako i bazična varijanta gasne pozajmice funkcioniše vrlo pouzdano, pod uslovom da se oružje pravilo tretira i koristi adekvatna municija. Međutim, uveliko je formiran stav kako sistem s kratkim trzajem klipa stvara manje "glavobolja" korisniku i to ćemo usvojiti kao opravdano.


Ono što definitivno izdvaja ACR u odnosu na druge puške tog tipa je ergonomija, jer osim zaista impresivnog Magpul dizajna prihvatnih površina, treba istaći da su komande deblokade okvira i ustavnika zatvarača lako dostupne, bez obzira da li je u pitanju levoruki strelac, a veličina i pozicioniranost su za svaku pohvalu. Isto važi i za kočnicu/selektor paljbe, što nas navodi da se sistemu komandi nešto detaljnije pozabavimo.


Neretko se povede polemika, koje i kakvo je optimalno manipulisanje komandama prilikom izmene okvira i repetiranja oružja, tačnije - da li treba dominantnu šaku ostaviti na rukohvatu i blizu obarača, ili potrebne pokrete vršiti njom dok slabija ruka pridržava prednju oblogu? Kada koristimo nama familijarne puške AK i srodnih sistema, praktično sve je (kao na starim obrtnočepnim repetirkama), prilagođeno desnorukoj većini. Međutim, većina korisnika pušaka M16, stekla je naviku da svojim oružjem barata ne uklanjajući snažniju desnu šaku s rukohvata, naročito jer se okvir deblokira kažiprstom, a ručica zatvarača je takođe lako dostupna u tom načinu prihvata. Racionalnost nalaže da svaki strelac ponaosob uvežba pokrete do rutiniranosti i automatizma, ali prema sopstvenom izboru. Kod pušaka ACR to je potpuno individualizovano, jer se ručicom zatvarača može manipulisati "po želji", što strelcu pruža mnogo izbora kako da rukuje dodeljenim oružjem.


Potvrđeno rešenje


Za svaku pohvalu su i neki drugi delovi od krucijalne važnosti. Nešto više prostora posvetićemo prednjoj oblozi, ili onome što se ranije nazivamo potkundak. Nametanjem stava, kako apsolutno svaki pojedinačni primerak formacijskih jurišnih pušaka mora da ima što veći broj Picattiny šina, za montiranje tzv. korisnih dodataka, došlo se do stadijuma u kome oružje štrči na sve strane, od silnih zupčastih letvi. Objektivno posmatrano, dosadašnja borbena praksa nije opravdala takav trend. Osim malobrojnih pripadnika određenih jedinica posebne namene, minoran procenat angažovanog ljudstva uopšte ima potrebe za pridodatim laserskim markerom ili dodatnim izvorom svetlosti. Takođe, takve spravice samo demaskiraju strelca i čine ga lakšim ciljem protivniku. Ali, pravi problem je nastao kada se na osnovu povratnih informacija sa terena ustanovilo kako vojnici i pored zaštitnih rukavica imaju teškoće da stabilno i ugodno pridržavaju svoje puške. Trenutno rešenje je potraženo u arhaičnoj vertikalnoj dršci, koja je davnih godina odbačena kao neadekvatna kod starih automata, a i sada se pokazala loše, jer onemogućava dobar prihvat oružja u većini streljačkih stavova. Primetićete da se još uvek dizajniraju drugačiji moduli takozvanog prednjeg rukohvata, ali i dalje nema rešenja koje bi zadovoljilo sve uslove upotrebe.
ACR u tom smislu predstavlja konzervativno i potvrđeno rešenje, jer je obloga znalački profilisana i odgovara skoro svakoj veličini šake, a obezbeđuje pomeranje tačke oslonca prema konkretnoj situaciji. Zašto ovome posvećujemo tako puno pažnje? Postoji mišljenje da veći deo mlađe populacije nije imao kontakt sa oružjem, osim u video-igrama, pa se uporno nameću "pravila o ispravnom držanju puške" pri gađanju. Kako je uglavnom reč o sportskim ili fabričkim strelcima, njihove navike stečene na strelištima i poligonima nemaju oslonca u borbenoj realnosti. Uslovi savremenih oružanih konflikata su takvi, da iziskuju česte promene položaja i kontinuirano prenošenje paljbe sa cilja na cilj, a to je ili presporo ili nemoguće upotrebom stava iz klasičnog streljaštva. Većina borbi novog doba se dešava u stalnom manevru i većim delom u urbanim uslovima naseljenih mesta, tako da od sedenja i zaleganja jednostavno - nema ništa.


Usiljena eksploatacija
Upravo je prilikom razmatranja usvajanja ACR u opremu pojedinih jedinica, uzeto u obzir s kakvim osobenostima borbenog angažovanja se susreću vojnici našeg vremena. Analizirajući na desetine hiljada sugestija, dobijenih od vojnog personala angažovanog u kriznim žarištima, došlo se do zaključka kako dodeljene formacijske puške M16A2, M16A4 i M4 i dalje predstavljaju optimalan izbor, ali postoji manevarski prostor za izvesna poboljšanja. Kako je tokom ovdašnjeg testiranja pušaka Bushmaster ACR korišćeno i više srodnog oružja, olučili smo da je uporedimo sa modelom MOE A-Tacs (varijacija M4) istog proizvođača i Diamondback DB-15 (delimično redizajnirana M16). Najpre smo dobili informaciju kako su sve tri puške besprekorno izdržale ispaljivanje većih rata municije 5,56x45mm sa standardnim zrnom SS109, bez zastoja i funkcionalnih kvarova. Ovo nas je naročito interesovalo, jer oružja sistema AR15 hronično iskazuju tipičan problem pri usiljenoj eksploataciji - deformaciju i lomljenje jednog "pera" na glavi zatvarača. Najčešće je u pitanju zona oko izvlakača, ali ovog puta se to nije dešavalo, što ukazuje da američki proizvođači uveliko vode računa i o tome.


Grupe pogodaka ostvarene iz oružja fiksiranog u poligonskoj stezi su zadovoljavale čak i takmičarske kriterijume, a o vojnim standardima da ne govorimo. Dakle, u pitanju su pouzdane i precizne puške, a nama je ostalo da se pozabavimo udobnošću pri korištenju. S obzirom da smo pri ranijim testovima formirali nepodeljeni stav da je M4 koncept kratke jurišne puške najpribližniji ukusu većine učesnika testa i sada je MOE A-Tacs svima bila "najfamilijarnija". Uobičajeni diopterski nišani se poravnavaju pri samom unošenju puške u rame, a angažovanje više metnih situacija tokom kretanja je prava dečja igra. U poređenju s time, kada se rešava isti improvizovani poligon sa ACR u rukama, tek za nijansu su pokreti strelca sporiji, usled nenaviknutosti na sitne ergonomske razlike. Međutim, kada vam je u rukama Diamondback - sve je teže i nespretnije. Ipak je to puška za gađanje sa oslonca, odnosno rekreativno oružje, a ne čistokrvna vojnička "alatka".


Odlična platforma za budućnost


Ako treba uputiti još koji kompliment na adresu tvoraca ACR, moramo pomenuti i izvanredne nišane, koje je "Magpul" razvio pod nazivom MBUS back-up sights. Pregledni, otporni na opterećenje i sa mogućnošću lakog preklapanja, predstavljaju jedno od najboljih rešenja modernog doba, jer se u trenutku mogu prilagoditi postavljanju ili uklanjanju refleksnog/optičkog nišana. Optimizovani su za daljine od 100 do 300 metara, što i jeste optimum upotrebe ljudskog oka, u te svrhe. Uz to, rešenje sa samo jednom dugom šinom po vojnom standardu 1913 sa gornje strane, može da se tretira kao idealno, za obe vrste nišana i tu zamerke nema.
Vojni krugovi ispituju ovo oružje i u kalibrima 6,8x43 mm SPC, te novom .300 Blackout, želeći da utvrde imaju li ova dva metka zaista prednost u odnosu na sveprisutni 5,56x45 mm. Nema potrebe da nabrajamo koliko puta ste do sada pročitali kako NATO i SAD samo što nisu izbacili iz upotrebe municiju s zrnom SS109 (kao i puške AR15 sistema), jer se na ratištima širom sveta njihovi vojnici osećaju inferiorno u odnosu na protivnike opremljene AK47 u kalibru 7,62x39mm. Kao i obično, u pitanju je mitsko preterivanje i pridavanje značaja perifernim pojavama. Uzmimo kao parametar samo jedan od novijih ratnih sukoba, odnosno intervenciju američkih i britanskih snaga u Iraku pre desetak godina. S jedne strane su se nalazili pripadnici intervencionih formacija naoružani puškama AR15 i SA80 (obe mnogo puta osporavane), a sa druge, snage odane režimu Sadama Huseina sa AK puškama u rukama. Koliko je na ishod borbi uticao kvalitet automatskih pušaka suparnika, s obzirom da do pravih opsežnijih pešadijskih obračuna nije ni došlo? Sasvim druga stvar su kasniji gubici okupacionih snaga od improvizovanih eksplozivnih naprava, ili čarkama na zaposednutoj teritoriji, a i tu stradalima ne bi bilo pomoći da su kraj sebe imali neku drugu pušku ili oružje u nekom novom kalibru.


Analogno tome, razumljivo je što se ozbiljne vojne analize pomno bave time da borci imaju poverenja u svoje "zaduženo" oružje, ali u 21. veku se toliko koriste napredna sredstva da jurišne puške standardnog formata praktično postaju PDW.
Uzevši sve pobrojano u obzir, ACR svakako može u narednom periodu da posluži kao sjajna osnova za unapređenje i razvoj AR15 platforme. Pouzdana, lagana, precizna i spretna puška je ono što će se u narednom periodu i te kako tražiti širom sveta.


Tekst i snimci: Milan MILANOVIĆ


Broj 228

SVE O ORUŽJU


Obrtnočepni karabin Winchester XPR    
Sačmarice Fabarm     
Revolver Taurus M-85 View     
Češki lovački karabini PPK Holice    
Revolver sistema Lefausceux     
Adaptacije teških mitraljeza     
Snajperska puška Orsis T-6000     
Lukovi Bearpaw     

RUBRIKE


Šuting reli    
Gorska služba spasavanja Srbije    
NATO centar za specijalnu obuku ISTC u Nemačkoj     
Uspeh srpskih tenkista na biatlonu u Rusiji     
Turnir u streljaštvu starim oružjem "Nesalomivi 2015."     
Ručno punjenje karabinske municije (6)     
Dan Specijalne brigade Vojske Srbije     
IPSC - Državno prvenstvo Srbije u Inđiji     
Sajam LORIST 2015.    
Lov u vreme rike jelena     
18. Otvoreni višeboj jedinica specijalne namene