Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 225
aktuelno izdanje
Žestok ujed Grizlija
Seminar o lovu na bivole u Deliblatskoj peščari

Divlji bivol. Sinonim za nezaustavljivost i opasnost. Nijedan lovac u svetu ne rangira se kao vrhunski ako nema zavidan skor u lovu na bivola. Bivol je od davnina poznat kao smrtonosna životinja. Od samog početka ljudske istorije, kroz borbe gladijatora sa njim u starom Rimu, preko nišana mnogobrojnih lovaca-avanturista pa sve do sada - njegova superiornost nikada nije dovedena u pitanje. Više teška mašina nego životinja, često i teži od jedne tone, sa kožom debelom i do 3 cm, kostima jakim kao potporni stubovi i ćudi razbesnelog samoubice, ova životinja oduvek predstavlja izazov za svakoga ko se smatra hrabrim. Često podnosi i najbolje pogotke najtežih kalibara, dovoljno dugo da sa sobom u smrt povede i lovca. Nemali broj hrabrih je ispustio dušu na njegovim crnim rogovima i bio sahranjen istog trena u blatu, pod teškim papcima vođe krda. Iz tog razloga je odabran za najobimnije testiranje ikada, u svetu lova lukom i strelom.


Genijalna zlatna sredina


Dr Ed Ešbi, profesionalni vodič lovaca i zaljubljenik u lov lukom, revoltiran ogromnim brojem ranjene i nenađene divljači od neukih lovaca lukom, odlučio je da napravi kapitalno delo i jednom za svagda reši dileme oko toga kakva treba da bude strela za lov krupne divljači. Krenuo je od osnovne stvari. Određivanje primarne geometrije vrha strele. Ispitao je 6 najkarakterističnijih i napravio prvu trijažu. Već na prvom testu se kao jedan od najlošijih pokazao najkorišćeniji vrh, klasični. Naoštren kao igla, aerodinamičnog vrha kroz meko tkivo je prodirao kako se samo poželeti može. Ali uzalud: vrh koji se sužava u nulu, deformisao se i sa najmanjim kontaktom sa kostima divljači i time odmah završavao penetraciju, ostavljajući samo gadnu ranu, dovoljno laku da lovina ne umre odmah, ali i dovoljno veliku da umre u mukama posle nekog vremena. Svi ostali vrhovi su debelo podbacili, osim jednog - klasični vrh čiji se špic završavao u obliku vrha tanto noža.


Zašto? Razlog je jednostavan - takav vrh ima dovoljno oštrine da zadovoljavajuće putuje kroz meko tkivo, ali i dovoljno mase da izdrži udar u kost. Penetracija kroz meko tkivo je bila za nijansu manja, ali je zato penetracija kroz kosti bila fantastična. U lovu lukom i strelom kosti na putu strele su kardinalni problem, pogotovo kod divljači gde se rebra preklapaju, tu strela mora da slomi bar jedno rebro da bi prodrla do vitalnih organa. Nakon što je utvrdio koji vrh od klasičnih je najbolji, upustio se u poređenje ostalih složenih i mehaničkih. Nijedan mehanički ni složeni vrh nije pokazao ni minimum performansi da bi mogao bez griže savesti da se koristi za lov krupne divljači. I u to vreme kao i sada, reklama je bila moćna stvar. Ljudi i danas kupuju razne složene vrhove, jer ih proizvođači hvalom dižu u nebesa, kao nešto najbolje za lov. Praksa pokazuje da je sve to velika laž. Ne treba puno pameti da shvatimo da, na primer, trobridi vrh ima 50% više površine koja se probija kroz telo divljači i da mu je samim tim penetracija kraća, iako je rez kroz tkivo širi. Ukupan saldo je loš, tim pre, što se trobridi vrhovi ne provlače kroz tkivo kao klasični dvobridi, kojima treba nekoliko milimetara prostora, dok trobridom treba puna širina- 3 cm ili čak i više. Razlika na delu je ogromna. Nakon što je ustanovio da dvobridi vrhovi suvereno vladaju po učinku na divljač, posvetio se nijansama. Ispitivanja su trajala godinama. Ustanovio je "zlatnu sredinu" za dimenzije vrhova. Preširoki vrhovi teško penetriraju. Preuski penetriraju puno lakše, ali ne otvaraju dovoljno širok prolaz za ostatak strele, za drveno telo i pera. To su bili počeci rađanja najboljeg vrha za lov krupne divljači - Grizlija.


Jednostavna lekcija - sabiranje vektora


Sledeće šta je ustanovio bio je ugao oštrenja. Skoro svi proizvođači su (tada kao i sada) oštrili svoje vrhove sa obe strane. Totalno pogrešno, pokazalo se. Dvostrano oštren vrh je težio da u prodoru kroz meko tkivo zadrži svoju pravolinijsku putanju. Rotacija strele je bila u suprotnosti sa tom putanjom i tu se mnogo energije gubilo u tom "rvanju". Ustanovio je da jednostrano, nasuprotno oštreni vrhovi teže se okreću u telu divljači. Upario je pravac rotacije jednostrano oštrenog vrha sa pravcem rotacije strele i došlo je do jednostavne lekcije iz fizike: sabiranja vektora. Strela je penetrirala i do 100% više. Ovu pojavu je jednostavno proveriti tako što uzmemo jednostrano oštren vrh i utisnemo ga u jabuku. Videćemo da već i na toj dubini kreće da formira spiralni kanal kroz jabuku. Spiralni kanali kroz divljač nemaju osu po kojoj se mogu zatvoriti potpuno, uvek ostaje deo koji omogućava hemoragiju, iskrvarenje divljači. Dr Ešbi je bio prijatno iznenađen tim otkrićem. Strele pravljene po novom principu su neretko probijale rebra ili lopatice sa obe strane bivola i pravile kompletan prolaz kroz telo, sa otvorenom izlaznom ranom koja je omogućavala i lako praćenje. Daljim testiranjem je utvrdio minimalnu težinu strele: sa težinom strele preko 650 greina enormno se povećavala njena probojnost. Najoptimalnije težine su se kretale od 650-900 greina za lukove koje je on koristio (70-80 funti). Preko te težine od 900 greina su već smanjivale penetraciju plaćajući danak svojoj masi: bile su prespore i penetracija im se smanjivala, gubio se dobar odnos brzina/masa. Te teške strele bi još bolje vršile posao od lakših da su odapete iz adekvatno jakih lukova, ali to je već sila luka od stotinak funti, nezgodna za nišanjenje. Odmah su se tu stvorili samozvani eksperti, mašući mu papirima na kojima piše da njihovi super brzi lukovi, sa laganim strelama imaju mnogo veću kinetičku energiju. Da, odgovarao je Ešbi. I šta s tim? Testiranje tih munjevitih kompleta je prolazilo žalosno. Zbog čega? Odgovor je jednostavan. Kinetička energija ne odslikava ni blizu moć penetracije luka (mnoge moderne države imaju kinetičku energiju kao parametar pri izboru luka za lov krupne divljači i zato im je stopa ranjene, a nenađene divljači ogromna). Obrazac za izračunavanje kinetičke energije je Ek= mxv2. Kod brzih lukova kvadriranje brzine dovodi do ogromne kinetičke energije i to na papiru izgleda spektakularno. U praksi izgleda jadno. Zamislite udar u prozor loptice za stoni i lopte za tenis. Loptica za stoni tenis ima puno veću kinetičku energiju od spore i teške za tenis. Na papiru je razlika ogromna. Ali zato loptica za stoni tenis neće razbiti prozor dok će lopta za tenis, teška razbiti više p Na test je stavljena i oštrina vrha strele. Kao što je i logično- najoštriji projektili su pokazali najveću penetraciju, najlakše su sekli sve pred sobom, pa čak i fibrozne slojeve kože bivola. Čak i teško primetne sitnice, kao što je stepen poliranosti reza su donosile i do 10% više penetracije. Poliranost tela strele još nekoliko procenata. Niže sečena pera još malo dodatne brzine, jer se menjao otpor vazduha. Dužina strele još je poboljšavala penetraciju, jer duža strela manje mora da zaobilazi dršku luka i time smanjuje paradoks strele - manje joj prostora treba da postigne pravolinijsku putanju. Bitan faktor je bio i raspored mase same strele. Nije svejedno ako su dve strele iste težine, a masa drugačije raspoređena. Evo kako to izgleda u praksi: težište strele nije na sredini već blago pomereno napred, ka vrhu. Ta pojava se naziva FOC (Forward of center). Ako povećamo težinu vrha, onda se težište pomera još napred. Ako se strela sužava ka kraju, najdeblja je pri vrhu to još više pomera težište napred, a istovremeno omogućava lakše prodiranje. Ekstremno pomeranje težišta prema vrhu strele, naziva se EFOC (extreme forward of center). Kod strela sa EFOC-om se penetracija enormno povećava. Lako objašnjivo: kada je sva masa grupisana na prednjem delu strele, ako zadnji deo i izgubi pravilan let, u trenutku kontakta sa tkivom, on nema dovoljno mase da izmeni ugao prodiranja i time poremeti penetraciju. Dve strele koje su na oko slične ili čak skoro iste, mogu imati razliku u penetraciji i do 300%
Neko bi nam zamerio što pominjemo baš testiranje na bivolu, kada najveći broj lovaca lukom neće nikada imati priliku da ga lovi. Glava butne kosti ili greben lopatice jelena, ili čak i srndaća je znatno deblja nego lopatica i rebro bivola zajedno. Odličan pogodak na bivolu od tone može da ima dublju penetraciju nego lov na srndaću. Kao i za većinu situacija u životu, potrebno je uvek nadati se najgorem, a očekivati najbolje. Pravilo Dr Ešbija: uvek lovimo najubojitijim kompletom koji možemo pravilno da upotrebimo. Lovimo adekvatnom opremom ili ne lovimo nikako. Nijedna lovina nije otišla od previše penetracije. Samo od premalo. Ma kako bilo svima pitko ovo štivo i dalje posle čitanja, samo mali broj ljudi poveruje u ove podatke, da običan komad drveta u obliku luka, sa tetivom, može da jednom strelom usmrti bivola, od koga strahuje cela savana. Zbog toga su strelci lukarske radionice "Staro Brdo" odlučili da naprave seminar na ovu temu.


Teren kao stvoren za seminar


Odabrana lokacija su bile stepe Deliblatske Peščare, blizu Vladimirovca. Broj učesnika seminara je bio standardan, tridesetak. Šaroliko društvo, dosta njih sa različitim lukovima, strelama i očekivanjima. Kao što je i normalno, verovatno su očekivali suvoparno teoretsko predavanje, nakon čega bi se malo drugarski gađale mete, a onda razišli svako na svoju stranu. Koncepcija je bila zamišljena drugačije. Prvi deo jeste krenuo kao teorija (ali ne i suvoparna, sudeći po broju pitanja i pažnji grupe). Sve gore navedeno je deo po deo detaljno analizirano i razjašnjeno, praćeno skicama na tabli. Usledilo je malo iznenađenje: da bi potkrepili teoriju, strelci "Starog brda" uz pomoć vernih prijatelja sa Outdoors foruma, formirali su simulaciju lova na bivole. Prateći detaljna uputstva Dr Ešbija o građi bivola, prilično verno je rekonstruisan njegov deo tela u zoni pogotka. Simulacija se sastojala od četiri sloja sveže kože vepra od preko 200 kilograma. Ispod toga se nalazio sloj mesa, a onda redom lopatica bika težine 750 kilograma i rebra iste životinje, jedno preko drugog. Ispod tog kaveza od kostiju se nalazilo 25-30 cm džigerice, pluća i srca, ništa starije od 24h. Sve to fiksirano na debelu ploču iverice. Simulacija je skoro sve naterala da nepoverljivo odmahuju glavom, sumnjajući da bilo šta može da probije tu oklopljenu gomilu. Premerene su težine strela, sve su bile teške preko minimalne težine za lomljenje kostiju (650 greina). Za prvi hitac odabrali smo tinejdžerku od 15 godina i dečiji luk od divlje ruže snage 15 funti natega. Svi su se nasmejali, ali osmeh je brzo nestao. Strela je proletela između rebara okrznuvši jedno, pocepala 3 cm veprove kože i penetrirala preko 20 cm duboko. Da se bilo koja divljač "mekša" od ove frankenštajnovske tvorevine, nalazila tu - penetracija bi bila još brutalnija. Prva lekcija: čak i igračke mogu da budu smrtonosne. Nikada ne okrećite luk i strelu u pravcu živih meta, osim ako vam cilj nije njihov lov.


Sledeći je bio drveni luk od 40 funti, od maklure. I on je sa reskim zvukom pocepao kožu i napravio letalnu dubinu penetracije. Sledeći, luk od fiberglasa sa drvetom, 58 funti, rad Slobodana Marinića, našeg prijatelja, imao je još bolji skor: prodirući slomio je i rebro bika, pa nastavio da penetrira. Između ovih pokaznih hitaca bilo je i nekoliko stidljivih pokušaja sa fabrički naoštrenim, totalno pogrešnim, vrhovima. Već na prvom pogotku u kosti, popadali su na testu Magnus, Zwickey i nekoiko niskobudžetnih vrhova. Zakrivili su se pod gadnim uglom i do trećine svoje dužine, onemogućivši penetraciju više od obične plitke rane. Posle ovog šoka, niko nije bio spreman da žrtvuje skupe trobride i ostale složene vrhove. Polako je postajalo jasno da je Ešbi ipak bio potpuno verodostojan sa svojim testovima. Došla je na red adekvatna postavka: lukovi od 70 i 80 funti i pravilno konstruisane strele: veliki EFOC, jednostrano oštreni vrhovi, ispoštovana aerodinamika, sve ispolirano, svi uglovi tačni. Strelci "Starog Brda" su stupili na liniju gađanja: već je prvi hitac bagremovog luka od 70 funti izazvao muk. Reski zvuk paranja kože i prasak slomljenih kostiju tik pre tupog udara u pozadinu od iverice je govorio sve. Otvoren je paket na tom mestu: 3 cm kože, meso, rebro, probijena lopatica sa karakterističnom naprslinom u obliku slova S i totalna penetracija mekog tkiva, sve do dubokog zabijanja u ivericu, uverili su čak i one najnepoverljivije u magiju teške strele. Vrh strele je morao kleštima da bude izvađen. Po zajedničkoj proceni, da smo imali celog, svežeg kadavera, penetracija bi verovatno bila sa izlaznom ranom ako ne i veća.


Dan okončan istinom


Vrh Grizli konstruisan po savetima dr Ešbija, sa jednostranim oštrenjem, težine 190 greina nije pretrpeo nikakva oštećenja čak ni posle loma kostiju i prodora u ivericu. Debljina lopatice je bila preko 15 mm, debljina rebra oko 9-10 mm. Sledeći hitac klasičnim, sporim, dugim lukom od 80 funti je imao brutalniji ishod, čulo se još glasnije razbijanje kostiju unutar simulirajućeg paketa. Potpuno istim redosledom, sve uništeno na putu teške strele, ali je sada vrh pretrpeo oštećenje od predubokog zabijanja u ivericu. Maleni risevi na poliranoj oštrici su nam kazivali da je i kost ostavila svoj uticaj na projektil. Nije bilo svrhe dalje uništavati opremu, svima je bilo jasno da čak i sa drvenim lukom koji ne iziskuje nista više od prosečne snage, može da se lovi čak i pripadnik big five - bivo. Jedno brzo razbijanje mita o tome da i strela rikošetira od lobanje divljeg vepra bilo je poslednja stavka: dobro nišanjena strela pod niskim uglom je čak i tako, bez problema probila čeonu kost i prošla kroz celu moždanu duplju, bez rikošeta. Uslikani su detalji, sumirani utisci. Svako je tog dana naučio po nešto novo. Starobrđani, sledbenici Dr Eda Ešbija, dodali su još malo ulja na vatru neprekidnog obračuna istine i komercijale. Svako ko i posle svega ovoga misli da se pomenuti događaji kod Ešbija nisu dešavali kako je opisano neka dobro razmisli: decenije lova lukom, stotine bivola, hiljade strela. Ešbi je podigao stub zdravog i humanog lova lukom koji ništa ne može da ospori. Hvala mu, nećemo nikada dozvoliti da njegov rad izgubi na sjaju. Na kraju svega, uspešno smo završili dan jednom istinom - tako je govorio Ešbi.


R.K.
Slike: Nenad VUČKOVIĆ


Broj 225

SVE O ORUŽJU


Optike, nišani, noćni uređaji    
Sačmarice FN Browning     
Jubilarni karabin Weatherby model 1945-70-2015     
Bacači granata i municija (2)    
Puška 700 SPS Tactical AAC 300 Blackout     
Prvi nemački vojni revolver na sjedinjeni metak M73     
Test modela HS-9 Tactical i HS-45 ACP     
Brzometna puška sistema Mosin-Nagan M-1891 kalibra 7,62 mm     


RUBRIKE


Međunarodni sajam Partner 2015.   


Akcija FBI na farmi u Vejku, SAD, 1993. godine (2)     


Jedinica za specijalnu podršku SJP BiH     


GPS uređaji i mape Garmin    


"Grom Cup" u praktičnom streljaštvu    


Panciri za skriveno nošenje    


Punjenje karabinske municije (3)