Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 225
aktuelno izdanje
Uzbudljiva letnja jurnjava
Lov srndaća u vreme parenja

Kada prođu prolećni lovovi, lovi na srndaća počinje da bude prilično neizvestan i naporan već posle prve dve nedelje maja. Vegetacija buja, pšenice visoke, kukuruz ih nadvisuje, livade izrastu prilično visoko, mlada trava u šumama i proplancima sveža i sočna i u takvim uslovima, divljač je nemoguće videti. Krajem juna i početkom jula, lovišta deluju sablasno prazna. Žetva je u punom jeku, balira se seno na livadama, bere voće, ljudi na svakom koraku. Divljač jako kasno izlazi i od jutarnjeg lova imate praktično pola sata do 45 minuta, a od večernjeg tik pred mrak, petnaestak minuta. Ipak, iskusni lovci znaju da će već od sredinje jula početi dešavanja i pojačana aktivnost srneće divljači. Atari se smiruju i pored nesnosne žege, parenje kreće. Lovni radnici već primećuju zrele srndaće koji se viđaju sa starijim srnama, međutim one prave jurnjave nema. Okidač za početak parenja je prvo naglo zahlađenje. Kišice, pljuskovi ili bilo kakve padavine ili zahlađenje pokreću vrhunac parenja.


Čuveno pitanje - jel počelo?


Najbolji period je poslednja nedelja jula i prva nedelja avgusta. Za brdska i planinska lovišta važi i pravilo do prve tri nedelje avgusta. Ti termini variraju od puno faktora. Brojnosti divljači, nadmorske visine i klime u samom lovištu. Specifičnost parenja je i činjenica da je ono nekada tiho i neprimetno i lovni radnici su u čudu - divljač se ponaša normalno, srndaći izlaze na svoja mesta, a od one čuvene jurnjave ni traga ni glasa. Telefon im se usija od poziva lovaca i čuvenog pitanja "jel počelo?" a odgovora nema.


Teško je objasniti sve specifičnosti parenja i ponašanja divljači, ali je sigurno da klimatski poremećaji i te kako utiču na ponašanje divljači. Dodajmo tome i kretanje meseca i sveže noći sa mesečinom, kada je divljač vrlo aktivna i vrele dane i jutra bez rose - eto mogućnosti da krajem jula izađemo i više izlazaka u dobro lovište, a da imamo utisak da smo na mesecu!


Ipak, ne postoji lepši osećaj nego izaći u lovište jutro posle pljuska! Divljač je neverovatno aktivna, viđa se i gde je nikada nije bilo, a čak i oni najveći pesimisti među nama imaju osećaj da su u nekom drugom, daleko bogatijem lovištu. Prilikom lova u parenju sa punom aktivnošću divljači, zapamtite da ni jedno od pravila ne važi! Divljač se kreće skoro tokom celog dana, posebno ako naglo zahladni. Nema žurbe. Potrebna vam je voda, nešto slatko za okrepljenje, strpljiv i uporan vodič i dobra kondicija! Voda je neophodna. Vlaga je često visoka, znojenje obilno i bez vode ne idite na teren. Sada već davnih dana, sa prijateljima prepričavam anegdotu iz lova od pre deceniju i po. Vodili su me predsednik i lovnik u jednom lepom lovištu krajem jula. Tražili smo određenog srndaća, koga sam prvo promašio na većoj daljini, pa mu prilazili preko beskrajnih pašnjaka i polja suncokreta. Zvezda upekla, ravnica, nigde hladovine niti divlje šljive da bar malo utoli žeđ. Naravno, uvek nosim vodu i nešto slatko, ali nisam mogao da svoje rezerve ne podelim sa pratiocima.Oni naravno nisu poneli ništa. Popiše mi svu vodu, prošlo 9 sati, srndać nikako da ustane, pa juri srnu, pa drugog srndaća, pa ode u suncokret... Uglavnom, posle iščekivanja i jurnjave, majstorijom pratioca koji me je vodio i zaista odličnim hicem koji još kako pamtim i danas, odstrelih prelepog visokog i tankog, starog srndaća. A onda muka. Vremešna Niva neće da upali, u njoj osim vode za pranje ruku ništa, a do lovačkog doma skoro tri kilometra. Kolege baliraju, neki zalivaju bostan, neki na pijaci, uglavnom tog momenta niko slobodan da dođe po nas. Džipovi su u to vreme bili znatno ređi. Nekako smo došli do tamo, suva grla, znojavi i premoreni. A tamo hladna voda i med od domara. Vratio nas je u život momentalno. Posle su mi prijatelji nakalemili da sam pojeo dve tegle meda i popio cisternu vode, iako su oni jedva došli do doma kao i ja i pojeli i popili duplo više od mene - anegdota je ostala i danas je prepričavamo sa osmehom na licu. Ali i brigom - zato je i spominjem! Lov je specifičan po tome da nema improvizacija i neozbiljnog ponašana. Naizgled obična i bezazlena situacija može da se pretvori u komplikovanu i opasnu! Vode nikada ne treba da manjka, lovac za čas izgubi mnogo tečnosti znojenjem. Naravno, ukoliko niste u planini, gde svežina i mnogobrojni planinski izvori i česme za čas vrate lovca u život i utole neizmernu žeđ.
Pored vode, potreban vam je dobar oslonac. Srndać je često u pokretu, vremena za pucanje nema puno, česti su promašaji. I danas se ironično nasmejem kad čujemo ono čuveno - ma ja bijem iz ruke. Obišao sam mnoga lovišta, video puno, ali strelci koji mogu da iz ruke sigurno pogode i na velikoj daljini, zaista su retki. Ako niste poneli oslonac, oštar nož će vam ga za čas obezbediti. Mada njega prave pratioci. Lov čekanjem nema previše efekta, pogotovo ako čeka pokriva manji prostor. Ukoliko čeka pokriva veći prostor i pogled puca na desetine hektara oko vas - na pravom ste mestu. Divljač treba da izađe i bude u pokretu.


Jedna od specifičnosti parenja je i ta - oko vas je sve mirno i imate utisak da ste promašili dan i uzalud prešli kilometre i izgubili vreme. Pratilac nervozan takođe, poznaje divljač i navike u tom reviru, ali ničega nema! Odjednom srndać projuri za srnom ili drugim srndaćem kao vetar i nestane u drugom kraju šume, kukuruza ili voćnjaka. U takvim situacijama treba pribeći starom triku - jako viknuti ili zviznuti. ne bi li zadržali srndaća i imali dovoljno vremena za osmatranje tog grla i eventualni odstrel.


Pred kraj parenja, česta je i situacija da viđamo srndaće bez srne, kako kao psi ptičari spuštaju glavu, trče i traže miris srne. Tada je lovcima daleko lakše. Kratko vabljenje i srndać za čas registruje zvuk i kreće ka vama. To su vrlo često mladi i srednjedobni srndaći i obično nisu za odstrel. Zato dobro treba osmatrati i proceniti grlo koje se u trku približava. Mnogo su ređi zreli srndaći koji tako traže srnu, ali ima delova lovišta gde je drugačiji odnos polova, pa je moguće u takvom ponašanju videti i zrelog, dobrog srndaća-


Vabljenje srndaća
Ovo je tema sa mnogo nepoznanica. Uglavnom, vabilice koje se najviše koriste su one koje imitiraju pisak laneta i zov srne. Najvažnije od svega je da ne preterujete. Ni vi ni pratilac. Ako pratilac vabi, nemojte i vi. Ako vam se možda ne sviđa kako on to radi, onda ga ubedite da probate vi. Osnovne stvari prilikom vabljenja su - kratko vabljenje i duge pauze. Imajte u vidu da divljač ima savršena čula i da sa lošim vabljenjem možete prevariti samo mlade i neiskusne srndaće. Znam za mnoge hvalisavce koji su hvalili svoje umeće, puštali zvukove sa telefona i slično. Tačno je da će mlad srndać gotovo utrčati u nivu ili doći na par metara od vas ako uporno vabite, ali samo mlad srndać od godinu dve, tri najviše. Obično su to najgori škartovi koji nemaju srnu tokom celog perioda parenja i od nekog teritorijalnog srndaća koji je u punoj snazi ne smeju ni da izvire, pa na zvuk eventulane ženke u blizini izleću u punom trku. To treba napomenuti. Svaki zreo srndać uglavnom ima svoju srnu i teško se prevari.
Umetnost je prevariti matorog, iskusnog srndaća. Retkost je da neko zna da odlično vabi i zna da zaustavi vabljenjem i srndaća koji u punom trku juri srnu, recimo. Do sada sam video samo jednog vodiča koji to ume. Znam za još jednog, ostali su retkost.
Dugo vabljenje, jak zvuk - nisu aduti nekog iskusnog vodiča. Vabi se tiho, kratko. Imajte u vidu da se divljač puno kreće i da može biti svuda. Ukoliko je mator srndać bez srne, krenuće na zvuk, ali će biti oprezan. Njušiće i tražiti miris srne koje nema. Ako vabnete još jednom kratko posle pauze, moguće je da izađe iz šume ili zaklona i kratko osmatra, svo vreme njušeći i tražeći mirise. Kada vabite dugo i uporno, srndać se neće ni pojaviti. I to je enigma mnogima - kažu, vabio sam i vabio i ništa! Imao sam priliku da mator i iskusan srndać bauče i kreće pravo ka meni koji vabim. Spustio se sa brda i krenuo pravo ka šumskog putu. Imao sam ga na 30 metara, ali zaklonjenog u starom i napuštenom voćnjaku i nisam mogao da dobro vidim trofej i procenim starost. Tek kada je krenuo u beg nizbrdo, video sam da je grlo krupno i veoma staro, ali ostao sam u čudu, zašto je besnim baukanjem i brektanjem krenuo na zvuk srne.


Navike i ponašanje


Tokom perioda parenja, srndaći se često odmaraju kraj srne. Ovaj podatak neka vam bude značajan. Zato oprezno zastanite i osmatrajte srnu. Ako pase mirno, pretražite dvogledom njenu okolinu. Vrlo često srndać leži kraj nekog otkosa sena, žbuna ili razora i ne može se videti. Neiskusan lovac i pratilac mogu razmišljati ovako - nema srndaća, idemo dalje neoprezno i bučno, srna kreće, srndać ustaje i nestaje u begu. Zato pažljivo osmatrajte i čekajte! Nekada je bolje sačekati pet ili deset minuta gde treba, nego ceo dan pešačiti bez rezultata. Kada srna nervozno pase i gleda ka šumi, kukuruzu, suncokretu ili parlogu, znajte da je srndać u blizini. I tada je čekanje i osmatranje najbolja taktika. Nekada će izaći lane ili šakal na livadu, ali u većini situacija kada divljač gleda i nervozna je - srndać je u blizini i izaći će svakog momenta. Podeliću sa vama moralnu dilemu i razmišljanje - kada srndać progoni srnu i pokušava da je upari skokom - ukoliko se radi o lošem grlu i teškom škartu, tu dileme nema, ono je za odstrel. Iako i tada sačekajte, da ne bude na srni. I prilikom pucanja treba biti oprezan - srna za čas stane ispred srndaća, pomeri se delom tela i pokrije ga do pola ili slično. Nemojte pucati u takvim situacijama. Sačekajte povoljan trenutak, ukoliko ga bude. Ipak, mnoga grla su se spasla baš zbog ovakve situacije. I to je i lov i život, nisam nikada preterano tugovao zbog propuštene situacije. Jednostavno-dešava se!


Međutim, kada odličan i trofejno jak srndać pari srnu - moje pravilo je da ne pucam. Znam za razne slučajeve, ali ne bi ih spominjao - jednostavno na vama je i pratiocu da procenite situaciju. Čak i ako je ispred vas kapitalac koga ste dugo i neuspešno čekali mnogo puta. To je moj stav, a vaš zavisi od vas samih. Lov je veština. I mnogo toga još.


Imajte u vidu da često imate ispred sebe grla koja pratilac ili vi niste videli do tog momenta nikada u životu. Reč je o srndaćima koji žive negde skriveno na teškom i obližnjem terenu ili o grlima koja su jednostavno došla sa druge teritorije. Od kolega iz Hrvatske, dobio sam podatak da telemetrijom praćen srndać može preći i do 29 kilometara. Čudan podatak, posebno za srneću divljač koja je teritorijalna i drži se iste teritorije godinama. Znam za mnoge trofejno specifične i lako prepoznatljive jake srndaće koji su viđeni na određenom terenu jednom i nikada više. Ostali su samo u setnim lovačkim pričama. U lovištima gde ima vuka, normalna je pojava da srndać migrira i teško Ili uopšte ne izlazi. Posebno u brdskim i planinskim delovima Istočne Srbije.


Žestoki dvoboji


Tokom perioda parenja, česti su i dvoboji između teritorijalnih srndaća. Ovo je prizor za posmatranje i uživanje. Ne treba uvek pucati. Ako su na livadi ili strnjici, staju jedan naspram drugog, odmeravaju se, kopaju zemlju nogama. Nekada znaju da podignu rogovljem deo slame ili sena i bace ga u vis. Pravi dvoboji su retki i žešći su i jači nego prolećni za teritoriju.
Srndaći naleću jedan na drugog snažno i silovito, onaj jači ga vrlo često obara i progoni besno i divlje. Retkost je da naleću jedan na drugog više puta. Tada nema pucanja. Divljač je brza i nema šanse da je bilo šta zaustavi.


Ukoliko je srndać koji je pobedio telesno jači i veći, a sa lošijim trofejem od onog koga je pobedio u dvoboju, onda je potpuno ispravno takvog srndaća odstreliti. Jer napomenimo i to - kod dvoboja je česta situacija da se bore jak i zreo srndać osrednjeg trofeja i mlad, perspektivan srndać koji je trofejno jači i obećavajući, međutim telesno slabiji. Oni izuzetno jaki srndaći su neprikosnoveni gospodari svoje teritorije i oni i pare najveći broj srna, a potencijalni konkurenti ih zaobilaze u širokom luku. Srndać sa istom srnom provodi dan, najviše dva. Posle parenja je napušta i traži drugu. Zato ako je jak srndać viđen na određenoj detelini ili livadi, ako niste bili toga dana ili ujutru - najčešće je vaš izlazak uzaludan. On je na nekoj drugoj teritoriji. Zbog svega nabrojanog, period parenja je specifičan, uzbudljiv, neizvestan i naporan. Zato treba biti uporan i strpljiv, posebno ako tražite starija grla neobičnog ili nepravilnog trofeja.


Tekst i snimci: Mr. Vladimir MIJAILOVIĆ


Broj 225

SVE O ORUŽJU


Optike, nišani, noćni uređaji    
Sačmarice FN Browning     
Jubilarni karabin Weatherby model 1945-70-2015     
Bacači granata i municija (2)    
Puška 700 SPS Tactical AAC 300 Blackout     
Prvi nemački vojni revolver na sjedinjeni metak M73     
Test modela HS-9 Tactical i HS-45 ACP     
Brzometna puška sistema Mosin-Nagan M-1891 kalibra 7,62 mm     


RUBRIKE


Međunarodni sajam Partner 2015.   


Akcija FBI na farmi u Vejku, SAD, 1993. godine (2)     


Jedinica za specijalnu podršku SJP BiH     


GPS uređaji i mape Garmin    


"Grom Cup" u praktičnom streljaštvu    


Panciri za skriveno nošenje    


Punjenje karabinske municije (3)