Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 224
aktuelno izdanje
Borbena sačmarica iz slavne porodice
Test: Saiga 12C EXP 01


Puška Saiga 12C EXP 01, koju smo testirali dolazi nam iz poznate ruske fabrike oružja IŽ (Iževski zavodi. Model koji je nastao u pogonima Iževska, nije novi proizvod. Pojavila se još 1990. i tada se nikome nije činilo da predstavlja nešto specijalno. Uglavnom, u to vreme, vladalo je mišljenje da je to jeftina varijanta jurišne puške "kalašnjikov", napravljena za sačmenu municiju, kako bi zadovoljila one civilne kupce, koji ne mogu da poseduju pravo, olučeno oružje. Za većinu civilnih korisnika bila je izgledom i suviše militantna, a njen jeftin, jednostavan vojnički izgled gledan je sa podcenjivanjem. Vremenom, pokazalo se da je to izuzetno pouzdano, a na daljinama ispod sto metara i jezivo letalno oružje, koje su polako počeli da respektuju svi koji su imali prilike da ga isprobaju. U Rusiji, odavno je uvedena u upotrebu kao oružje policijskih specijalnih jedinica, a zatim i dalje širom sveta, uključujući i veliki broj policijskih jedinica u SAD. Najveće priznanje za ovu borbenu sačmaricu je podatak, da je ravnopravno sa Benelli M-4 i Remingtonom M-870, koristi elitna FBI HRT jedinica. Uz njih, tu su i stotine hiljada civilnih korisnika u svetu, a pre svih IPSC strelci. Puška Saiga, danas se pravi u kalibrima 12/76 Magnum, 20/76 i .410 i u ogromnom broju različitih konfiguracija i varijanti, sa različitim dužinama cevi, vrstama kundaka i potkundaka i ostale opreme.


Besprekorno borbeno oružje
Ovih dana po prvi put je uvezena u Srbiju, za šta je zaslužna firma "Demax" iz Beograda. Iz čitave porodice varijanti ovog modela, vlasnik firme, gospodin Miloš Tanić, odabrao je za uvoz verziju Saiga 12C, EXP 01, koju smo detaljno razgledali i isprobali. To je ujedno i jedna od poslednjih i najmodernijih verzija, u kalibru 12/76, sa kundakom i potkundakom u vojnom stilu, kao sa pušaka "crne" AK Serije100.
Sistem rada ove puške je poznata gasna pozajmica dugog impulsa, sa klipom, preuzeta sa legendarne jurišne puške AK-47. Sistem funkcioniše tako što deo gasova iz cevi, ulazi u gasni cilindar iznad, gura klip unazad (povezan sa nosačem zatvarača), vršeći na taj način odbravljivanje rotacionog zatvarača na njemu (sa dve braveće površine). S obzirom da je u pitanju oružje koje koristi lovačke patrone sa pritiscima znatno manjim od onih kod vojne municije za olučene cevi, a uz to i skoro duplo veće dužine, na sistemu su morale da budu načinjene određene modifikacije. Gasna pozajmica (koja na nekim modelima ima dva položaja, sa manuelnim prebacivanjem), na ovoj verziji je fiksna, ali podjednako pouzdano radi sa svim vrstama lovačkih patrona, uključujući i one za trap discipline. Gasni klip je olakšan, a otvor za izbacivanje čaura je produžen zbog maksimalne dužine magnum patrona. Da bi se sprečio ulazak prljavštine u široko otvoren sanduk puške (otvor je skoro duplo duži od nosača zatvarača), ubačen je dodatni, manji insert u profilu nosača zatvarača (odmah iza njega), koji pod pritiskom opruge obavlja ovaj zadatak (pokrivanje otvora). Ova varijanta puške je, sa cevi od 430 mm (17 inča), ukupno duga 910 mm sa ispravljenim i 670 mm sa, u levu stranu, preklopljenim kundakom. Bez okvira, visoka je 190 mm i ima masu od 3.500 grama. Cev je nečokirana (cilindar, odnosno slug), sa razbijačem plamena zašrafljenim na ustima, na kome su zvezdasto otvoreni elipsasti prorezi. Koristi kutijaste plastične okvire kapaciteta 2,5, 7,8 ili 12 metaka, a na tržištu se mogu pronaći i doboši kapaciteta 10, 12 ili 20 patrona. Velika pouzdanost u korišćenju i ovako veliki potencijalni kapacitet, upravo su karakteristike koje je čine neverovatno ubojitom. Ukolikoo se ima u vidu da je jedno zrno krupne sačme prečnika 7,5-8,6 mm (kakvih u patroni kalibra 12/76 ima od 9-12), energetski skoro jednako pištoljskom metku kalibra 7,65x17 Browning, onda nije potrebno mnogo mašte da se zamisli kakva je gustina vatre, koja se može ostvariti na meti sa samo jednim dobošem kapaciteta 20 patrona. S druge strane, korišćenje doboša i kutijastih okvira, prepunjavanje čine lakim i munjevitim, pa je ovakva puška zaista neverovatno borbeno oružje na daljinama ispod 100 metara.
U ostalim karakteristikama pušku ne treba posebno opisivati, jer je konfiguracija jurišne puške AK-47, koju do detalja prati, potpuno poznata čak i onim najmanje informisanim korisnicima. Sve komande, kao i svi detalji ovog dizajna potpuno su preslikani sa jurišne puške, ukljuučujući i otvorene mehaničke nišane (zadnji tangencijalni sa oznakama za gađanje do daljine od 1000 m), kao i sve komande. Jedino treba naglasiti da su obloga cevi, odvojeni pištoljski rukohvat i klasično oblikovani kundak, načinjeni od otporne, crne plastike. Na kundak je montiran debeli perforirani gumeni amortizer. Jedino vidljivo unapređenje ovog klasičnog dizajna odnosi se na poklopac sanduka, koji je prednjom stranom spojen sa sandukom preko pokretne šarke (što ga čini relativno čvrsto postavljenim), a njegovom čitavom gornjom stranom proteže se Mil.Std.M-1913 Picatinny šina. Šina je namenjena montaži optičkih pišana, što se na drugim verzijama nije moglo, već je veza ostvarivana preko bočne šine. Da bi istakao upravo ovu pogodnost, gospodin Tanić je na jednu, od dve puške koje je doneo na test, montirao refleksni nišan češke firme "Meopta" (čiji je predstavnik za Srbiju takođe), što je bilo sasvim dobro oosmišljeno rešenje, za ovakvu vrstu oružja. Priliku da razgledamo i isprobamo ove poznate puške, dočekali smo sa zaista ozbiljnim uzbuđenjem, s obzirom na sve ono što smo u međuvremenu o njima saznali i na pozitivnu reputaciju koja ih prati. Test smo počeli pažljivim razgledanjem. Kao i kod ogromne većine ostalog ruskog ručnog oružja, na puškama Saiga 12C EXP 01, ima mnogo oštrih ivica, kao i tragova mašinske obrade, a finiš je najgrublji, vojni i jednostavan. S druge strane, mehanika radi začuđujuće meko i glatko, a sve ukupno, već pri prvom kontaktu se razvija poverenje. Balans puške je sjajan i sasvim lako i prirodno dolazi u zgib ramena, a nišane je jednostavno pratiti, kako mehaničke, tako i refleksni, koji je postavljen nešto više. Čim smo proverili rad komandi i ergonomiju oba primerka, sa nestrpljenjem smo pokupili nekoliko vrsta patrona sa sitnom i krupnom sačmom i izašli na strelište. Tada je sasvim neočekivano, nastala prava agonija. Gađanje smo počeli sa primerkom opremljenim refleksnim nišanom i već kod prvog okvira, puška je počela da zaglavljuje. Na svake dve-tri opaljene patrone, odbila bi da izbaci ispaljenu čauru. Bio je ovo pravi šok. Sa ubeđenjem da ovo oružje savršeno pouzdano radi, nismo mogli da poverujemo šta se događa. Puška je imala zastoje sa svim vrstama patrona kojima smo raspolagali, bez obzira na jačinu njihovog punjenja. Ovo nas je bacilo u očaj. Redom smo pregledali deo po deo oružja, upoređivali međusobno delove sa oba primerka i proverili rad mehanike do najsitnijih sklopova. Uprkos tome, greška nije pronađena. Tada smo u očaju, isprobali drugi primerak sa mehaničkim nišanima i on je za divno čudo sjajno radio, bez ijednog zastoja, baš kao što smo i očekivali. Radio je brzo i tačno. Lako je ubacivao svaku patronu, a čaure su pouzdano izletale, pravilno padajući na gomilu. To nas je još više zbunilo, pa smo se ponovo vratili prvom isprobanom primerku. Gospodin Tanić, koji je zajedno sa nama bio na strelištu, telefonom je pozvao glavnog inženjera fabrike u Iževsku, koji je naložio da ponovno prođemo kompletan pregled oružja deo po deo, ali bez ikakvih rezultata. Na kraju smo pušku i radionički rasklopili, mereći otvore na gasnoj pozajmici, dok je ruski majstor bio na vezi, ali bez razlike, kada bi oružje sastavili, ono je ponovo odbijalo da radi, a nikakvu grešku na njemu niko nije uspeo da primeti. Tek posle mnogo, mnogo vremena i ko zna koliko rasklapanja i sklapanja, ruski inženjer je upitao - da li je na pušku montirana neka optika i kako?" Obratili smo pažnju i utvrdili da tek po neka ispaljena čaura, samo milimetarski vrhom zakači bočnu stranu refleksnog nišana, koji se nalazi baš iznad zone izbijača. Ovo čauru gurne nazad i to dovede do zastoja. Skinuli smo optiku i puška je čarobno proradila, ispalivši do kraja testa više stotina patrona bez ijednog zastoja. Svi zajedno, uključujući i ruskog inženjera, izvukli smo veliku pouku iz ovog događaja. Oblik, veličina, način montaže optike jako su bitni kod svakog oružja i prilikom montiranja bilo kakve opreme koja nije fabrički ugrađena treba biti jako obazriv i pažljiv.


Spretna i relativno kratka
Tek tada, obratili smo pažnju na njen sveukupni rad. Pre svega, okviri se pune jednostavno i lako, a zamena je laka, pod uslovom da vam je rukovanje ruskim jurišnim puškama poznato. Puška je u rukama ugodna i spretna, a balans je odličan i kod punog i kod praznog oružja. Okidanje je jasno i glatko, sa nešto većom silom, a hod obarača je dvostepen. Rukohvat je ugodan i dobro profilisan, sa dobro odmerenom veličinom i udaljenošću od obarača. Kundak, iako opremljen debelim gumenim amortizerom, ne uspeva da potpuno amortizuje trzaj jačih patrona, pa je udarac u rame prilično oštar, iako u suštini podnošljiv. Pri opaljenju, puška se ne uvija bočno, već se samo utiskuje unazad i propinje na gore. Ipak, moguće je kontrolisano ispaljivanje čitavog okvira u grudnu metu na dvadesetak metara, bez pomeranja mesta pogotka, za samo 2-3 sekunde (što je neverovatan vizuelni i emotivni doživljaj). Spretna, relativno kratka i kompaktna puška, stvarno je lako manipulativna u svakom pogledu, pa je prenošenje vatre bilo pravo zadovoljstvo. Sve taktičke vežbe, uključujući i gađanje metalnih piper-poper meta, sa njom se lakše izvode nego sa bilo kojom klasičnom borbenom sačmaricom, kada se jednom dobro upoznate. Na kraju gađanja, bilo je potpuno jasno, zašto je ovaj model oružja vremenom stekao tako veliku popularnost i ugled. Jednostavno Saiga 12C EXP 01 je besprekorno borbeno oružje, u koje možete imati poverenja. Bez ikakvih pretenzija da izgleda elitistički, jednostavna i kompaktna, ova puška se najjednostavnije može opisati kao "preteća", ili "umirujuća", u zavisnosti od ugla iz koga je posmatrate, ali jednostavno u nju možete imati poverenja, kao i u bilo koje drugo rusko vojno oružje.


Boris VOJVODIĆ


Broj 224


SVE O ORUŽJU


Test: Pištolji HS     
Bacači granata i municija (1)     
Lovački karabin Sauer      
Španski Mauser M1943     
Automati B&T     
test taktičkih foldera     
Vrhovi za strele Kolpin Modular  

   
RUBRIKE


Međunarodna vežba GSS - Avala 2015.     
Akcija ATF na farmi u Vejku, SAD, 1993. (1)     
IPSC "Safari cup" Niš 2015.     
Prvenstvo Srbije u sportskom streljaštvu - vazdušna puška     
Long rendž Kup streljačkog kluba PPU     
Lovište Zlotske šume - Crni Vrh     
Sve više problema u lovu na srndaća     
Punjenje karabinske municije - čaura (2)