Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 175
aktuelno izdanje
Čelična ruka pravi damaskus
Damascus noževi Radoslava Ilinčića
Damascus noževi

Damaskus je svakako vrhunac kovačkog umeća i veoma je cenjen u celom svetu. Zato smo vest da u Srbiji živi i radi vrstan majstor kovač, koji suvereno vlada izradom najkomplikovanijih damast čelika za noževe, primili pomalo s nevericom. Ipak, prve fotografije njegovih radova jasno su govorile da je u pitanju ozbiljan stručnjak, kakvog do sada na ovim prostorima nismo videli. Iako kod nas postoji već nekoliko priznatih i uspešnih majstora nožara, nijedan do sada nije savladao tradicionalne tehnike izrade višeslojnih, rukom kovanih i tradicionalno kaljenih čelika, što se u svetu s razlogom smatra vrhuncem umeća.

Katana kao inspiracija

Radoslava Ilinčića, majstora kovača, posetili smo u njegovoj radionici u selu Bukovac, kod Petrovaradina. Dočekao nas je vedar i snažan čovek, širokog iskrenog osmeha i čeličnog stiska ruke, očvrsnulog od kovačkog čekića. Već pri samom ulasku u prostoriju, bilo je jasno, da je ovaj mladi čovek (rođen 1972.) potpuno posvećen kovačkom zanatu. U radionici, koju je sam napravio u dvorištu porodične kuće, postoji skoro sve, što se i u svetu danas koristi u ovom zanatu. Pre svega, tu su klasična kovačka vatra i nakovnji, tradicionalni ručni čekići raznih oblika i težina, sekači i veliki mehanički čekić, brusilice i tocila, posude za kaljenje...
Priču o njegovom zanatskom umeću, počeli smo u traženju njegove motivacije za bavljenje ovim divnim i poštovanja vrednim, ali mukotrpnim starim zanatom, kojim suvereno vlada samo mali broj ljudi u svetu, a koga skoro da više i nema na Balkanu. Radoslav, nam je ispričao da je od malena impresioniran japanskim sečivima i da čitavog života ima želju da nabavi pravu savršenu katanu. Kako, naravno, nikada nije imao mogućnosti da sebi takvo sečivo priušti, kod njega se rađala ideja da je sam napravi. Zato je pre 12 godina, rešio da otkrije tajnu čelika i da počne da kuje sečiva sam. Iako mašinski tehničar po zanimanju, o kovanju čelika ništa nije znao, pa je iz Nemačke naručio knjigu Hejnca Deniga, jednog od najpoznatijih evropskih i svetskih majstora kovača, o umeću izrade damast čelika, napravio primitivnu kovačku vatru, stari nakovanj i krenuo da eksperimentiše.

Hobi koji osvaja

U početku samo hobi, ovaj zanat ga je vremenom sasvim osvojio, tako da od pre pet godina, počinje ozbiljno da se bavi kovanjem, osvajajući sve više tajne ovog zanata. Od svojih skromnih primanja, uspeo je sam da napravi neophodne alate, pre svega mehanički čekić, tako da već dve godine radi samo noževe, pokušavajući i da živi od toga. Tu, u samoj radionici, razgledali smo desetine gotovih, potpuno finiširanih noževa, ali i pripremljenih, formiranih, okaljenih i obrušenih otkivaka, koje je do sada izradio. Već na prvi pogled, vidljivi su uticaji koji su ga formirali kao majstora. Kako sam kaže, najveći broj sečiva koja izrađuje imaju tradicionalnu formu nordijskih i nemačkih noževa, koji su i najtraženiji na tržištu. Uglavnom, izrađuje lovačke noževe manje i srednje veličine, od 7 do 15 cm, sa repom pune dužine (poznate kao full tang). Nemački uticaj je stigao kroz uzor kovača Hajnca Deniga, dok nordijske jednostavno smatra najfunkcionalnijim. Pri kompletiranju, koristi razne vrste najfinijih prirodnih materijala, kao što su plemenite vrste drveta, kost, rog i kožu, dok sa sintetičkim materijalima ređe radi. Ipak, futrole ne izrađuje sam, već ih prema potrebi poručuje kod sarača, lično insistirajući na njihovom kvalitetu. Sečiva učvršćuje šrafljenjem kraja repa kroz dršku, ili nitovanjem, što su u suštini i najkvalitetniji tradicionalni načini. Iako izrađuje sečiva i po porudžbini, malo je formi kojih već nema u ponudi. Sečiva i gotove noževe prodaje, po cenama, od pet do petnaestak hiljada dinara u proseku, što je veoma skromna cena, kada se u vidu ima tehnika i komplikovanost izrade, kao i sam kvalitet. Komentarišući cenu, sam je skromno napomenuo da je svestan da to svakako nije prava cena za ovako izrađene noževe, ali da on još uči i da će vremenom svoj rad možda moći i realnije da naplati. Za sada, njogov cilj je, da što bolje usavrši zanat i da se prilagodi domaćem tržištu, na kome nema mesta visokim cenama, bez obzira što u svetu ovakvi radovi vrede i desetak i više puta. Uglavnom, njegova sečiva su izuzetno dobro osmišljena i urađena, po svim vekovnim receptima. Sva su sa rezom pune dubine, sa pravim V brušenjem, što daje najbolju efikasnost pri sečenju, a debljinu reza određuje namena i veličina svakog noža posebno, što upravo tako i treba da bude. Detaljnim pregledom mnogobrojnih komada, stekli smo utisak, da još uvek imaju grub i pomalo divlji finiš. Na pojedinim komadima vidljiva su sitnija nesavršenstva pri kompletiranju dršaka i upravo u tome i leži razlika u ceni Ipak, svi noževi puni su duha vatre i neobično snažne magije, koja jednostavno ispunjava svakog ko uzme sečivo u ruke. Svaki komad ima savršenu težinu i sjajan balans, u čemu se i vidi majstorstvo izrade noža. Sva sečiva su na pravom mestu uzdužno duž ose svedena po debljini, što daje snagu sečivu, bez dodatnog opterećivanja nepotrebnom masom, a omogućava lako i efikasno sečenje bez napora.
Jednostavno, vidljivo je da Ilinčić suvereno vlada tehnikom, ali i da dobro poznaje filozofiju noža. Mnogi majstori, koji su tehnike izrade doveli do vrhunca, nikada nisu osetili pravu lepotu i shvatili namenu ovog praiskonskog alata i oružja. Kod Ilinčićevih sečiva, ove dileme nema. Svaki primerak sasvim jasno stavlja do znanja, čemu je namenjen i kako se najefikasnije koristi. Univerzalnog noža jednostavno nema, kaže sam Radoslav, ali on izrađuje veliki broj različitih, kako po formi tako i po nameni. Sada se posebno trudi da usavrši bodeže i dvosekle, koji se najteže kale (diferencijalno) i bruse, ako su izrađeni od damasticiranih materijala, ali imaju i posebnu lepotu. Bovi noževi mu nisu inspirativni, kao i većina američkih sečiva, iako i njih izrađuje.

Kvalitetni materijali

Posebna ljubav su mu još uvek japanska sečiva, koja radi sa posebnom pažnjom i trudom. Izradio je desetine sečiva tradicionalne forme i kompletiranja, raznih veličina i od najkvalitetnijih monolitnih čelika. Na ovim sečivima se jasno vide i hamon - linija kaljenja, ali i oblačasta struktura metala i ostali prelepi tragovi koje su čekić i vatra dali čeliku, a mukotrpno i najkvalitetnije ručno poliranje, izneli na površinu reza. Katanu još nije napravio, jer za izradu sečiva te dužine, još nije spreman. Pokušaće jednom, kaže zamišljeno. Inače, o načinu na koji izrađuje noževe Ilinčić sam kaže:
- Za izradu damaskusa koristim najkvalitetnije materijale koje mogu da nađem ovde, a to su najčešće čelici Č2840 i Č1840, kao i ugljenične alatne čelike Č1940, Č1840, Č1740. Opružni čelici su se posebno dobro pokazali pri kovanju - kaže Radoslav. - Takođe upotrebljavam i neke uvozne čelike koji često ne mogu da se pronađu na našem tržištu, ali pojedini materijali su komparativni sa našim čelicima, npr. 1.2842 - Č3840. Čelike naručujem i iz Nemačke, od nožara Wolfa Borgera, koji pored toga što se bavi izradom noževa trguje i svim potrebnim materijalima za njihovu izradu. Cena je daleko veća nego kod nas, ali je i kvalitet neuporediv.
Da bi zadovoljio estetiku samog izgleda damastiranog sečiva, Ilinčić mora da vodi računa o kombinaciji i količinama čelika koje skiva. To je presudno kada je u pitanju dobijanje raznovrsnih, šarolikih i kvalitetnih kontrasta i šara. Velika odgovornost leži i u samom radu sa vatrom, odnosno u postizanju odgovarajućih temperatura, kako bi izbegle greške na sečivu, koje nastaju kao direktana posledica lošeg kovanja i temperiranja. Da bi se na kraju izvršilo pravilno kaljenje, koje će da da sečivo željene tvrdoće (a ona se kreće u opsegu od 55-65 Hrc), sva sečiva moraju da budu prethodno termički obrađena. Otpuštanje se, takođe u zavisnosti od korišćenog čelika, vrši u rasponu od 150-400 stepeni celzijusa, kako bi se izbeglo stvaranje mikropukotina i pojavljivanje deformacija.
Kompletna izrada zahteva vreme, strpjenje, veliku pažnju i što je najbitnije znanje, kako bi se dobilo sečivo željenog kvaliteta. Nezaobilazan i veoma važan deo izrade je pravilno brušenje i poliranje. Sečivo se zatim potapa u kiselinu, koja nagriza spoljni sloj metala, prilikom čega se i javljaju lepi i raznoliki kontrasti boja (izazvani različitim sastavom korišćenih materijala). Za nagrizanja se koriste različite kiseline, u zavisnosti od toga šta majstor želi da postigne na sečivu. Ilinčić najčešće koristi fero-hlorid, koji mu se u praksi najbolje pokazao. Pri potapanju u kiselinu, najbitnije je vreme izloženosti, da bi se dobio očekivani reljef. Upravo od ovoga parametra, zavise kontrast između materijala i dubina reljefa. Zatim sledi završno poliranje, koje dodatno pojačava kontraste i raznolikosti između materijala.

Omiljen mozaik damaskus

- Broj slojeva koje dobijam prilikom kovanja, zavisi od toga šta želim da postignem - kaže majstor Rale. - U praksi, radim sečiva od najmanje tri sloja, koja ustvari ne mogu ni da se smatraju damaskusom, ali i ona od hiljadu i više slojeva. Najčešće kujem od 150-650 slojeva, jer ova sečiva imaju i kvalitet i lepotu, koje želim da postiognem.
Prilikom kovanja, koristi i kombinaciju damaskus-monočelik-damaskus, pri čemu dobija materijale, popularno nazvane "sendvič", od kojih je najzastupljeniji i najpoznatiji "mozaik damaskus". To je veoma cenjen i popularan materijal danas, veoma interesantan po svome izgledu. Mozaik damaskus izrađuje veoma uspešno, iako je izrada veoma komplikovana. Nedavno je iskovao tradicionalni japanski tanto (naravno diferencijalno kaljen), sa tvrdoćom od 60 Hrc na sečivu i oko 40 Hrc na grebenu, čije je komentare i fotografije poslao Hajncu Denigu, od koga je dobio pohvale i iskreno priznanje, sa posebno istaknutim zadovoljstvom, da je baš on bio uzor ovako uspešnom kovaču. Ilinčić tvrdi da je njemu lično ovo najveće priznanje, do danas i naravno, motivacija da nastavi da se usavršava, jer u ovom poslu, proces usavršavanja traje zauvek.
Pored izrade damaskus noževa, Ilinčić izrađuje noževe i od stainless (prohromskih), čelika 4034, 4770, 4173, RWL34, ATS34, koji se danas smatraju najcenjenijim u ovom poslu. Eksperimentisao je i sa izradom damaskus noževa od nerđajućih materijala, ali lično smatra da to nije prava umetnost i da nema opravdanja na to trošiti vreme.
Iako je već sasvim siguran u izradi, ne krije da često, pri samom kraju rada pogreši i baci materijal na kome je mukotrpno i po ceo dan radio i više od nedelju dana. Događa se i boljima od mene, kaže kroz smeh. Ipak, najveći izazov mu ostaje laminiranje čelika od samo jedne vrste materijala, različito obogaćenog ugljenikom, skivanjem i preklapanjem u više hiljada slojeva, kako su radili drevni majstori Japana i čuvenog kovačkog centra Sveta, istočnjačkog grada Damaska, čije su tajne ostale skrivene u istoriji.
Neobičnog i neverovatno talentovanog kovača, ostavili smo u poslu, na najnovijem damastu, na kome radi već desetak dana, nestrpljivo iščekujući hoće li dobiti željenu šaru, uz sasvim jasan utisak da će se za njega tek čuti. Radoslav Ilinčić, u to smo potpuno sigurni, sasvim jasno zna šta želi da postigne, ne žaleći pritom ni kap znoja koji prolije u užareni oganj. Ostaje da vidimo i katanu, samu krunu njegovog rada, kada je jednom konačno bude napravio, a njegove dotadašnje radove ćemo pratiti i dalje, jer svakako zaslužuju svaku pažnju.

Boja čelika

Zanimljivo je da Ilinčić prilikom kaljenja ne koristi modernu peć za zagrevanje sa termometrom, već temperaturu određuje, po boji ugrejanog metala, na tradicionalan, mnogo teži način. Da je potpuno ovladao tehnikom i da iza sebe ima već poštovanja vredno iskustvo, govori i činjenica, da kasnije, nakon kaljenja pri proveri tvrdoće, njegova sečiva ne odstupaju za više od 1-2 stepena na Rokvelovoj skali tvrdoće, od željene, što je opseg u kome se kreću i najpoznatiji majstori u svetu, posebno kada su u pitanju pomešani čelici različitih svojstava i sastava.

Sandwich damast

Vremnom, Ilinčić je savladao izradu mnogih poznatih vrsta damast čelika, među kojima su Wild (redlovan), zatim Rosen damast, odnosno cvetni, Leder damast, ili merdevinasti, zatim Mosaik damast, Sandwich damast, sa stranicama od damasta u koje je ukovan mono čelik za rez. Izrađuje i danas veoma popularne Saw chain damast, ili damast od lanca motorne testere, damast od sajle, kao i jedan od najkomplikovanijih i najčuvenijih, takozvani Metsala damast, koji se radi skivanjem četiri, već formiranih damast čeličnih štapova i kontra prekivanjem.

Boris VOJVODIĆ


Ilinčićev sajt je: www.ralebladesmith.com

Broj 175