Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 163
aktuelno izdanje
Koncept neprolaznog poverenja
Uporedni test: Zastava M-92 i Colt M-4 Commando A4
Piše: Boris VOJVODIĆ
Rasprave u stručnim krugovima, o tome koja je konstrukcija jurišne puške uspešnija - ruska AK-47, u kalibru 7,62x39 (7,62 mm M-43), legendarnog konstruktora Mihaila Kalašnjikova ili M-16, u kalibru 5,56x45 NATO (.223 Remington), Amerikanca Eugena Stonera - vode se decenijama, a pravog odgovora nema. Zagovornici ovih konstrukcija ističu svoje prednosti i nedostatke druge strane, smatrajući da je baš to presudno. Istorija je pokazala da i jedna i druga opstaju, bez obzira na godine...
Slična rasprava, nedavno je vođena i u prisustvu našeg konstruktora Ivana Živkova (zagovornika puške M-16). Tom prilikom je rečeno i da je konstrukcija AK-47 (i njena srpska varijanta, Zastava M-70), mnogo bolja za pešadijsko naoružanje, čak i u verziji karabina (skraćena). Problem su jedino prateća rešenja (nišani, kundak i potkundak, komande, okviri...) i finiš - koji su zastareli. Ipak, "potukla" bi američkog konkurenta, kada bi se preradila u skladu sa današnjim proizvodnim i vojnim standardima. Naglašeno je i da bi takvo oružje (sistema Kalašnjikov), u visokom kvalitetu izrade, nadmašilo i karabin i subcompact comando verzije puške M-16, odnosno danas popularne i nezaobilazne Colt M-4 Commando A-4 (kojim su opremljene specijalne jedinice Zapadne alijanse širom sveta).

Taktičko-tehnički zahtevi
Za Odeljenje za konstrukciju i ispitivanje vatrenog oružja i municije SAJ MUP Republike Srbije (na čijem čelu je Ivan Živkov), ovo je bio izazov. Zbog toga je i urađeno konstrukciono unapređenje dva karabina Zastava M-92, u kalibru 7,62x39 (7,62 mm M-43), u skladu sa današnjim taktičko-tehničkim zahtevima i najsavremenijim rešenjima, s ciljem da se iz oružja izvuče maksimum.
Karabin Zastava M-92 nastao je 1992, konverzijom jurišne puške M-70 (na isti način, kao i sovjetski model AK SU-74). Koristi isti mehanizam zatvarača kao M-70, ali je cev kraća (254 mm - 10 inča kod Colt M-4 Commando A-4), sa četiri žleba i desnim smerom uvijanja. Na ustima cevi je ugrađen jednokomorni cevasti priključak sa trubicom, koji služi kao prigušivač bleska i ekspanziona komora pojačnika trzaja, preko koga se ujednačava rad mehanike dodatnim sagorevanjem preostalih barutnih čestica. Karabin u potpunosti odgovara balistici municije 7,62 mm. Oružje ima kundak sa dve upornice, kao kod jurišne puške M-70. Razvijena je da se njom opreme posade helikoptera, oklopnih vozila, aviona, specijalne jedinice i službe unutrašnje bezbednosti. Kalibar je 7,62x39, a okvirna kadenca karabina je 600 met/min. Ukupna dužina je 790 mm sa izvučenim i 570 mm sa sklopljenim kundakom. Težina praznog karabina je 3,5 kg, a koristi standardne, dvoredne kutijaste okvire kapaciteta 30 metaka.

Stabilnost i kontrola
Na karabinu je najpre promenjen kundak: - umesto fabričkog (koji se pri upotrebi klima gore-dole i ne daje stabilnost oružja u ramenu), ugrađen je u stranu preklopni, skeletoidni, plastični, besprekorno izrađeni i projektovani, sa južnoafričke puške R5 (kopija Galila), a fiksira se preko kosih ravni, koje naležu jedna na drugu. Tako je smanjena ukupna širina oružja, a ostvarena potpuna stabilnost i idealna udaljenost od oka strelca. Nije korišćen sličan kundak Zastavine puške M-21, s obzirom da je iz neshvatljivih razloga smanjen i skraćen, u odnosu na original, tako da je skoro neupotrebljiv. Umesto originalnog pojačnika trzaja, ugrađen je izuzetno efikasni kompenzator odskoka sa tri komore, koji ujedno reguliše i protok gasova. Tako je postignut ujednačen rad, sa kadencom nešto manjom od 600 met/min, ali su trzaj i kretanje oružja unazad pri dejstvu skoro poništeni, tako da je kontrola - neviđena do sada. Umesto drvene obloge cevi i gasnog cilindra, napravljena je nova, aluminijumska, dvodelna sa Mil. std.1913 Picatinny šinama odozgo i odozdo, za montažu raznih dodataka. Uz moderan izgled, mogućnost montaže kompletne dodatne opreme, koja se danas koristi na oružju ovog tipa, nova obloga je popravila i hlađenje oružja – odmaknuta je od cevi i komore i perforirana, pa je strujanje hladnog vazduha odlično.
Originalni, zadnji nišan sa sredine oružja je uklonjen. Umesto njega, na sam kraj poklopca sanduka postavljen je kvalitetni, brzi, diopterski LPA italijanski nišan, koji je produžio nišansku liniju i poboljšao refleksno - brzo pronalaženje ciljeva (što je bila velika mana originalnog karabina). Od unutrašnjih, najveća je kompletna izmena nosača zatvarača sa novim, finije izrade i manjih tolerancija, što je olakšalo rad, učinilo ga glatkim i ujednačenijim u svim fazama. Na ovom nosaču, napravljena je nagore produžena ručica zatvarača sa cevastim presekom, koji ne seče dlan, a omogućava repetiranje oružja bilo kojom rukom, preko gornje ivice sanduka (po ugledu na puške Galil). Poluga regulatora paljbe je olakšana i na njoj je načinjen zarez sa gornje strane, koji može u zadnjem položaju da zadrži zatvarač, kada se preko ručice poluga dovede u gornji položaj. Ceo mehanizam za okidanje je preprojektovan i doteran, opruge pažljivo odabrane, tako da je dobijen pouzdan i mekan rad mehanike, sa besprekornim okidanjem. Oružje je finiširano u crno nitriranjem, ugrađeni su prednji rukohvat, Docter refleksni nišan (sa gornje strane obloge, iza prednjeg nišana) i Streamlight svetlosni izvor s donje strane opcionalno. Uz oružje su, pored klasičnih limenih okvira sa 30 metaka, ponuđeni i skraćeni sa 20 i polimerski (30 metaka), ali i fenomenalni doboši kapaciteta 75 metaka (originalno predviđeni za puškomitraljez Zastava M-72). Konačan rezultat je iznenadio i konstruktorski tim, modernim izgledom i kompaktnim dimenzijama, a pogotovo besprekornim radom i neočekivanom, vrhunskom preciznošću.

Energija i efikasnost
Kako se ova puška pokazala na uporednom testu sa usavršenom, poslednjom generacijom M-16, u najkraćoj verziji mini karabina M-4 (Mark 4 - model 4), CQB (Close Quarter Battle - za borbu na bliskim odstojanjima i upade), M-4 A-4 Commando? Model Colt M-4 A-4 Commando je najkraća verzija karabina, koja ima hladno kovanu i iznutra hromiranu cev, dugu samo 250 mm (10 inča), sa šest polja i žlebova i desnim korakom uvijanja od 1:178 mm (1:7 inča). Zato metak ispaljen iz nje, ima početnu brzinu od 760 m/s i energiju E0= 1.245 J, što je sasvim dovoljno za efikasnu upotrebu do daljina od preko 100 m (iako hidro-dinamičkog terminalnog učinka iz duge cevi od 508 mm i razarajućeg efekta metka pune brzine od oko 970 m/s nema). Upravo tu se vidi prva, velika prednost karabina sistema Kalašnjikov, koji iz cevi iste dužine ispaljuje mnogo moćniji metak kalibra 7,62x39 (7,62 mm M-43). Metak ispaljen iz nje ima početnu brzinu od oko 640-650 m/s i energiju od E0= 1.630 J, što je za četvrtinu veća energija, nego kod karabina M-4 i sasvim dovoljno za efikasnu upotrebu do daljina preko 200 m. (Ne treba ni pominjati zrno dva puta veće mase, većeg poprečnog preseka, mnogo probojnije i letalnije).
Na testu, karabin M-4, ni sa jednim zrnom, uključujući i pancirni metak, nije mogao da probije ploču pancirnog čelika sa starog oklopnog transportera, dok to nije bio problem za karabin M-92 sa pancirno zapaljivim metkom PPU. Tako smo utvrdili da modifikovani karabin M-92, sa dimenzijama mini karabina M-4 (sub compact, najkraća verzija), po vatrenoj moći prevazilazi veću, karabinsku verziju sa cevi od 16 inča, koju sada forsiraju korisnici ovog koncepta, nezadovoljni učinkom metka 5,56x45 NATO (.223 Remington), iz kraćih cevi. S obzirom da M-4 ima kadencu od 750-950 met/min, pokazalo se da je i kontrola u rafalnoj paljbi na strani modifikovanog M-92, sa njegovih 600 met/min.
O pouzdanosti u radu u grubljim uslovima terenske eksploatacije ova dva oružja, sve je uglavnom poznato. Jasno je da M-4 zbog nežnijeg mehanizma i sistema direktnog gasnog odbravljivanja, ni na poslednjoj generaciji nije prevazišao sve probleme. Istina, popravio je rejting, pre svega zbog vrhunskih materijala i preciznosti izrade današnjih modela, jer je sistem rada neznatno modifikovan, a oružja sistema Kalašnjikov rade u svim uslovima eksploatacije, skoro savršeno. Ipak, najveće iznenađenje predstavlja upoređivanje opštih karakteristika oružja. Merenjem smo utvrdili da je modifikovani M-92, ukupno za 70 mm kraći od M-4, koji je dug 860 mm i uži 40 mm, iako ima manju masu (2.680 g), s obzirom da su mu neki delovi plastični. Na karabine M-4, kojima smo raspolagali, ugrađeni su izvanredni refleksni nišani Aim Point, što je omogućavalo da ih pod istim uslovima testiramo u preciznosti, gađanjem u kružnu metu na daljinu od 50 m. Tu se i dogodilo najveće iznenađenje, jer je prerađena i modifikovana verzija karabina M-92, bila vrhunski precizna i mnogo je nadmašila M-4, poznat po preciznosti: sa duplo užom grupom i samo dva metka u krugu devetke, M-92 se izuzetno pokazala (iako su obe podjednako upotrebljive).

Idealne komande
Za razliku od mnogih prenatrpanih varijanti, na kod nas viđenim modelima ovih oružja nema druge, dodatne opreme, pa smo tako i isprobali gađanje u kretanju ovih karabina. Uprkos poznatoj i laganoj prednosti Colta zbog specifične pravolinijske konstrukcije, kod koje osa cevi pada na sredinu oslonca u ramenu, cilj može da se pronađe instiktivno preko nišana u deliću sekunde, mnogo brže nego kod ijednog drugog oružja - i ovde se M-92 dobro pokazao. S odličnim kundakom, prednjim rukohvatom i nešto većom masom, odlično je ležao, a zahvaljujući savršeno efikasnom kompenzatoru, skoro da nije mrdao pri paljbi. Komforu pri rukovanju doprinosi i sjajan balans, sa centrom mase na sredini oružja (u zoni okvira). Tokom testiranja, na ovim karabinima nismo zabeležili nijedan zastoj, što je pružilo veoma lepu sliku i doprinelo poverenju. Zamerke su (sem na veću masu): nema unutrašnjost cevi zaštićenu tvrdim hromiranjem (kao uglavnom sva oružja danas), poznati sistem komandi sa limenom polugom, umesto preklopnika sa tri položaja (kao na SIG SG 550), odsustvo zadržača (kočnice) zatvarača u zadnjem položaju nakon poslednjeg metka i poluga utvđivača okvira sa zadnje strane, umesto u zoni branika obarača, gde bi mogao da se angažuje bez menjanja pozicija šake koja dejstvuje oružjem.
S druge strane, M-4 ima idealno rešen sistem komandi, prilagođen borbenoj upotrebi oružja, bez skidanja ruke sa rukohvata i obarača, pri prepunjavanju. Dugme utvrđivača okvira nalazi se ispred desnog kažiprsta kada je ispružen duž sanduka, ručica zapinjača zatvarača je obostrana, a poluga za oslobađanje zadržača okvira (kada je fiksiran u zadnjem položaju), nalazi se sa leve strane, upravo tamo gde prirodno legne palac leve ruke, kada umetnete novi okvir. Preklopnik kočnice sa tri položaja (safe, semi, full auto - ukočeno, jedinačno i rafal), nalazi se na idealnom mestu - ispod palca desne ruke. S ovakvim komandama, svako drugo oružje se čini potpuno nelogično konstruisano, a karabin M-4, kao da ste s njim odrasli.
Pokazalo se da koncept sistema Kalašnjikov i te kako može da se unapredi i da još nisu iscrpljene sve mogućnosti, koje ova konstrukcija pruža. Oružje koje je MUP modernizovao i modifikovao je odlično, ali dobro bi bilo da se vide i verzije koje bi po uzoru na njih načinile velike fabrike, npr. "Zastava" i "Iževsk"... Do tada, ostaje nam da se divimo ovim veoma uspešnim karabinima, za koje je i konstruktor Ivan Živkov istakao, da bi ih sa punim poverenjem koristio u bilo kojoj akciji.

Broj 163
SVE O ORUŽJU
Municija na sajmu IWA 2010. u Nirnbergu     
Innogun Hybrid i Impuls     
Fabarm puške za IPSC: SDASS i SAT 8     
Test: poluautomatski karabini Browning BAR Zenith     
Nemačka snajperska puška Keppeler KS-V     
Heckler & Koch HK MG4 MG4E     
Puška Thompson Center Warlord     
Test: Sturmgewehr 44 (StG44) i municija PPU 7,92X33     
Istorija streličarstva (V): kompozitni rikrv luk (2)     
Preklopni nož Benchmade Onslaught     

RUBRIKE

Specijalna antiteroristička jedinica "Alfa" FSB Rusije     
Dan PTJ  
   
12. Sajam lova i ribolova Niš 2010.

Drugo odeljenje za suzbijanje imovinskih delikata UKP PU Beograd     
Safari Kup 2010 na Malči kod Niša

2. Međunarodni sajam lova i ribolova - Kraguj M 2010.   
  
Lov na trofejne srndaće

Dan Garde VS

Prvi svetski rat: Golgota i vaskrs srpske vojske (I)