Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 162
aktuelno izdanje
Srpska veština u evro dizajnu
Test: Heckler & Koch G36 i UMP
Piše: Boris VOJVODIĆ
Nedavno smo prisustvovali redovnom gađanju i obuci dela Specijalne brigade Vojske Srbije. Bili smo impresionirani veštinom koju su njeni pripadnici demonstrirali, ali i novim naoružanjem kojim jedinica raspolaže. Zbog specifičnosti zadataka koje obavljaju, sem specijalne i specifične obuke, brigada ima raznoliku i bogatu opremu i naoružanje iz domaće proizvodnje, ali i najmodernije i najčešće korišćeno inostrano (čija se upotreba takođe pažljivo uvežbava).
Tokom gađanja kome smo prisustvovali, pripadnici brigade uvežbavali su gađanje iz najmodernijih jurišnih pušaka nemačke kompanije "Heckler & Koch" - G36 u kalibru 5,56x45 NATO i poslednjeg automata ove firme UMP (Universal Machinen-Pistole - univerzalni automat) 9 mm Para - koji takođe spadaju u njihovu redovnu opremu. (O tim oružjima smo pisali, ali ih do sada nismo i praktično testirali, pa je ovo gađanje bilo idealna prilika za to). Sa dovoljno municije i uz ljubazne pripadnike ove elitne jedinice, test koji smo organizovali bio je pravo zadovoljstvo...

Lagan i moćan
Najpre smo se pozabavili manje atraktivnim modelom, automatom UMP, koji je "Heckler & Koch" razvio još sredinom devedesetih godina 20. veka. Ideja je bila da se napravi lagani i moćni automat, znatno jeftiniji od njihovog vodećeg i do danas neprevaziđenog modela MP5. Prvobitno, ovaj model je bio namenjen policijskom tržištu SAD, zbog čega se i pojavio u kalibru .45 ACP, zatim u .40 SW, da bi tek na kraju napravljena i verzija u 9 mm Para - koja je danas najprodavanija. Primerak koji smo razgledali, bio je upravo ovaj poslednji. Već na prvi pogled, pažnju privlači prepoznatljivi dizajn ovog proizvođača, ali i što su svi spoljašnji delovi skoro u celini načinjeni od staklom ojačane plastike, u koju je samo na kritičnim mestima uliveno čelično ojačanje. UMP je veoma jednostavno oružje. Kompletno se sastoji od hladno kovane i tvrdo hromirane cevi, plastičnog sanduka, jednostavnog četvorougaonog slobodnog zatvarača i zasebno spakovanog mehanizma za okidanje, sa čekićem u rukohvatu s obostranim regulatorom paljbe, zbog čega je prilagođen i za levoruke korisnike. Automat radi na principu slobodnog zatvarača, koji dejstvuje iz zatvorenog, prednjeg položaja. Maksimalno je jednostavan za rukovanje i rasklapanje, a za privikavanje na njegove specifičnosti potrebno je samo desetak minuta. Ima proste, mehaničke nišane sa klasičnom mušicom napred i podesivim diopterom pozadi, koji omogućavaju odličnu nišansku sliku.

Komfor i jednostavnost
Sa šupljim plastičnim kundakom, oblikovanim u vidu tankog rama, preklopivim u stranu, maksimalna dužina je 600 mm (sa izvučenim i 450 mm sa sklopljenim kundakom), širina 55 mm, masa 2.200 g (prazan) i ima cev od 200 mm. Na delu cevi koji viri iz sanduka, postoji sistem prstenastih ispupčenja za brzo montiranje spoljnog prigušivača. Konfiguracija i svi ostali detalji, u velikoj meri podsećaju na starijeg i kvalitetnijeg prethodnika - MP5. Ručica za zapinjanje, povezana sa vođicom zatvarača, nalazi se napred levo na oblozi cevi, u zoni iza prednjeg nišana. Otvor za izbacivanje čaura je veliki pravougaoni prorez sa desne strane sanduka, a obostrana poluga regulatora paljbe je iznad rukohvatra, tako da je lako dostupna palcu šake koja drži oružje. Regulator ima tri položaja: ukočeno, jedinačno i automatski. Posle ispaljenog poslednjeg metka, zatvarač ostaje otvoren u zadnjem položaju, što je danas nezaobilazna karakteristika za sva borbena oružja. Poluga utvrđivača okvira je na uobičajenom mestu iza uvodnika, a okviri su blago savijeni i sa providnim trakama za kontrolu broja preostalih metaka, duž obe bočne strane. Iako izgledaju pomalo grubo, jer su i sami od debele plastike, u praksi se lako pune i funkcionišu dobro i pouzdano (što su potvrdili i pripadnici Specijalne brigade). Režim paljbe ovog modela je 600 do 700 metaka u minuti, u zavisnosti od municije, krajnji korisni domet 100 m, a kapacitet okvira je 15, 25 ili 30 metaka (što je danas uobičajeno). Sve to u uslovima borbe na bliskim odstojanjima (CQB - Close Quarter Battle), prilikom upada i zaštite ličnosti, UMP čini veoma prihvatljivim (kao i nešto kvalitetniji i mnogo luksuzniji model MP5 istog proizvođača) - potvrdilo se na strelištu.
UMP smo probali na daljine od 20 do 30 m, u situacijama sličnim borbenom dejstvu u uslovima bliske borbe. Iako zbog teškog slobodnog zatvarača, pri dejstvu imate neprijatan osećaj da se celo oružje klati napred-nazad (prateći inerciono kretanje zatvarača) trzaja nema, a pogoci se grupišu na meti iznenađujuće precizno. Automat radi tačno i tečno, iako nema one neverovatne mirnoće, koju pruža samo MP5. U svemu ostalom, UMP je sasvim prihvatljivo oružje. Pre svega, u rukama pruža prijatan osećaj lakoće i komfora, jer nema hladnog dodira metala. Rasklapa se veoma jednostavno: izvlačenjem samo jedne poprečne čivije na zadnjoj strani sanduka (koja se onda smesti u odgovarajući otvor u kundaku, da je ne bi izgubili), posle čega se celo oružje rasturi u tri celine. Automat radi dobro, kako se to od oružja fabrike "Heckler & Koch" i očekuje.

Kvalitet i pouzdanost
Puška G36 i nije tako jednostavno oružje. Ova nova jurišna puška nemačke vojske, takođe je nastala početkom devedesetih godina prošlog veka, a konačna varijanta se pojavila 1997. Do danas su je prihvatile već 23 zemlje (Grčka, Hrvatska i Crna Gora u okruženju), a sem u Nemačkoj, proizvodi se u Španiji, Turskoj i Meksiku. Ova moderna puška takođe ima sanduk i većinu spoljnih delova, napravljene od polimerske plastike ojačane ugljeničnim vlaknima i staklom, u koju su na kritičnim mestima postavljena čelična ojačanja. Iako je smatraju originalnim dizajnom, postoje stručnjaci koji tvrde da je sistem rada sa gasnom pozajmicom i kratkim gasnim pistonom, davačem impulsa nosaču zatvarača postavljenim u cevi, modifikacija starijeg američkog sistema sa puške Armalite AR-18. Rotacioni zatvarač ima sedam kružno postavljenih bregova, odnosno površina za bravljenje. Puška ima u stranu preklopni skeletizovani plastični kundak i potpuno obostrane komande, uglavnom postavljene kao i na automatu UMP. Razlika je u poluzi za zapinjanje zatvarača, koja je postavljena na gornju stranu sanduka, tako da ručica na njenom vrhu može da se zakrene u levu ili desnu stranu i poluzi za oslobađanje zatvarača iz zadnjeg položaja, koja se nalazi ispred obarača u gornjem prednjem delu branika obarača. Interesantno je da puška G-36 automatski prebacuje regulator paljbe u zakočeni položaj posle repetiranja, bez obzira u kom položaju se pre toga nalazio, što je osobina na koju se mora privići pri korišćenju.
Od ostalih specifičnosti, tu su potpuno prozirni okviri od plastike, kapaciteta 30 metaka, koji imaju sistem međusobnog bočnog povezivanja (slično kao kod pušaka SIG SSG 550) i veliki broj opcija mehaničkih ili optičkih nišana sa raznim kombinacijama MIL-STD-1913 Picatinny šina i ručica za nošenje. Specijalna brigada je odabrala za svoje potrebe dva modela: kraći, sa oznakom G36K (K - kurz ili kratki) karabin sa maksimalnom dužinom od 860 mm sa izvučenim i 615 mm sa sklopljenim kundakom, maksimalnom širinom 64 mm, visinom 320 mm masom 3.000 g (prazan) i hladno kovanom tvrdo hromiranom cevi od 318 mm i najmanju varijantu sa oznakom G36C (C - compact, odnosno subcarbine). G36C ima maksimalnu dužinu od 720 mm sa izvučenim i 500 mm sa sklopljenim kundakom, masu 2.820 g (prazan) i cev od 228 mm. Oba modela su odabrana sa niskom MIL-STD-1913, Picatinny šinom celom dužinom sanduka, pomoćnim mehaničkim nišanima i prednjom ručicom (rukohvatom), ali bez ručice za nošenje. Sve puške su snabdevene refleksnim nišanima Aimpoint Comp M4, što je perfektan izbor i Sure Fire lampama.

Brzina i preciznost
Ono što je na strelištu bilo posebno interesantno je što su pripadnici Specijalne brigade, vežbajući gađanje na 100 m sa pomoćnim mehaničkim nišanima, gađali siluete vojnika na koje je bio zalepljen beli papir dimenzija 100x100 mm. S lakoćom i velikom veštinom, jedan za drugim, smeštali su metak za metkom u beli papir, tako da je na kraju bilo samo nekoliko pogodaka izvan ovih papirića na meti (iako je njihov starešina objasnio da zadatak predviđa, da najmanje polovina pogodaka tu završi). Bilo je zadovoljstvo posmatrati ovakvu veštinu sa oružjem koje ima tako kratku cev, kao što su ova dva modela nemačke puške G36. Ovo samo dokazuje opšti kvalitet puške, sa kojom smo kasnije, na poligonu sa grudnim metama raspoređenim u prostoru, gađali u pokretu i prebacivanju. Tu su se i karabin i subkompakt puška pokazali neverovatno brzim, preciznim, pouzdanim i tačnim, radeći bez zastoja, okvir za okvirom. Nikakav problem nije predstavljalo pogađanje centralnih zona na meti, čak ni na daljinama preko 60 m: bilo da smo gađali iz pokreta, u prebacivanju ili iz trka sa naglim zastajanjem. S rafalnom paljbom, sa svojom kadencom od oko 750 metaka u minuti, dozvoljavao je odvajanje rafala od dva metka, koji su precizno pogađali do daljine oko 40 m (posle koje je ovakva upotreba čisto rasipanje municije).
Tokom testiranja, na ovim kvalitetnim puškama nismo zabeležili nijedan zastoj, ni drugi otkaz. Takođe, pripadnici Brigade naglasili su da do sada nisu zabeležili nijedan zastoj, što potvrđuje u svetu poznatu ocenu dobrog kvaliteta i opšteg poverenja, koje je do sada formirano o ovom oružju. Bez obzira na konfiguraciju, pre svega zahvaljujući skoro perfektnom dizajnu (zbog specifične pravolinijske konstrukcije), sjajnom balansu, sa centrom mase na sredini oružja (u zoni okvira), ali i masi koja se sa punim okvirom od 30 metaka kreće oko 3.300-3.600 g, puška pruža zaista sjajnu sliku o sebi. Svemu doprinosi i sistem komandi ovog oružja, idealno ergonomski prilagođen brzoj i efikasnoj borbenoj upotrebi, odnosno prepunjavanju bez skidanja desne ruke sa rukohvata i obarača.
Uz neka, od ranije poznata ograničenja ove vrste automata i pušaka, pravo zadovoljstvo predstavlja saznanje da naša elitna vojna jedinica u svom arsenalu ima ova moderna i kvalitetna oružja, vrhunskog nemačkog proizvođača "Heckler & Koch" - koja će njihovu veštinu i efikasnost samo dodatno podvući.

Elitna jedinica VS
Specijalna brigada Vojske Srbijje (danas najelitnija srpska pešadijska vojna jedinica), formirana je 29. septembra 2006, preformiranjem i objedinjavanjem 72. specijalne brigade, 63. padobranske brigade, nekih delova 82. Pomorskog centra i Protivterorističkog odreda "Kobre". Komandant Specijalne brigade je brigadni general Ilija Todorov. Moderna i moćna, predviđena je za obavljanje najsloženijih specijalnih zadataka: izviđanje (u strategijskoj, operativnoj i taktičkoj dubini) protivnika, desantiranja i snabdevanja iz vazduha, antiteroristička i protivpobunjenička dejstva, učešća u obaveštajnim i kontraobaveštajnim akcijama, obezbeđenje najviših državnih i vojnih funkcionera, otkrivanje i obeležavanje ciljeva za dejstva avijacije i dalekometne artiljerije u operativnoj i taktičkoj dubini protivnika i spasavanje oborenih pilota i izviđačko - diverzantskih grupa u pozadini protivnika.

Broj 162