Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 157
aktuelno izdanje
Vatreni orkan na bojištu
Uporedni test: mitraljezi Minimi i Ultimax 100
Piše: Boris VOJVODIĆ
Posle nedavnog testiranja lakog mitraljeza Ultimax 100, singapurske proizvodnje i proučavanja koncepta iz koga je nastao, konačno smo došli u priliku da ispitamo i najpoznatiji i najšire korišćeni model malog mitraljeza na svetu - belgijski Minimi. Skraćenog naziva, od francuskog Mini Mitrailleuse - mali mitraljez, razvijen od strane belgijskog nacionalnog proizvođača streljačkog oružja “Fabrique Nationale” (FN) iz grada Herstala, konstruktora Ernesta Verviera (o kome smo takođe već pisali). Minimi, najpoznatiji model i rodonačelnik celog koncepta malokalibarskih minijaturnih mitraljeza, danas koriste 42 zemlje u svetu, što samo za sebe govori o uspešnosti konstrukcije. Ipak, smatrali smo da je najbolje da ga na terenu uporedimo sa najljućim konkurentom, modelom Ultimax 100, kako bi se videle prednosti i mane i jednog i drugog. Dva, već proslavljena i priznata modela, uporedili smo i testirali na poligonu SAJ, uz prisustvo i veliku pomoć njihovog Odeljenja za konstrukciju i ispitivanje vatrenog oružja i municije, sa konstruktorom Ivanom Živkovim na čelu. Kvalitetu testa doprinele su i dovoljne količine raspoložive municije, kao i ambijent 300 - metarskog strelišta, jednog od najlepših službenih poligona ove vrste na Balkanu.

Čvrste i pouzdane konstrukcije
Model Minimi, koji smo isprobali je kanadske proizvodnje i dolazi iz njihove nacionalne fabrike oružja "Deimaco Inc.", gde se proizvodi još od 1986. Označen je kao osnovni model C-9, veoma sličan belgijskoj verziji, sem po kundaku, koji je od cevastog rama umesto od pune plastike. Model koji smo probali ima i sklopivu vertikalnu ručku sa donje strane kundaka, radi bolje kontrole drugom rukom. Kanađani danas imaju još dve verzije: C-9 A1, sa pikatini šinom na poklopcu sanduka i optičkim nišanom i najnoviju, C-9 A2, nešto olakšanu, sa skraćenom cevi, izmenjenim kundakom (sklopivim kao na M-16), novom optikom i laserskim nišanskim modulom, ali i drugačijom oblogom i novom municijskom kutijom. Iako smo o oba modela detaljno pisali, radi poređenja, navešćemo nekoliko detalja o samim konstrukcijama, njihove okvirne dimenzije i opšte karakteristike.
I Minimi i Ultimax 100 su moderno konceptovana oružja, od presovanih čeličnih limova, koja rade na principu pozajmice gasova i to samo automatskom vatrom, bez jedinačnog režima paljbe. Ciklus rada oba modela počinje sa zatvaračem u zadnjem položaju (otvorenim zatvaračem), što je rešenje koje se primenjuje kod automatskih oružja sa velikom kadencom vatre, da ne bi došlo do samoopaljenja metka, ako stoji zabravljen u pregrejanom ležištu. Povlačenjem obarača, zatvarač kreće napred i skuplja metak iz redenika, okvira ili doboša, uvodi ga u cev i bravi rotacionom glavom (sa sedam bradavica kod Ultimaxa i samo dve kod Minimija), posle čega udarna igla, pokrenuta inercijom, vrši opaljenje. Sistemom gasne pozajmice, deo barutnih gasova iz otvora na cevi pokreće klip, koji kod Ultimaxa kretanjem unazad daje impuls zatvaraču (kao na puškama Simonov SKS i SVD Dragunov), a ovaj zatim putuje unazad, odbravljujući cev i izbacujući ispaljenu čauru, dok kod Minimija, klip povlači nosač zatvarača, u kome je smešten rotacioni deo. Prednost Ultimaxa je u slobodnom kretanju zatvarača unazad, jer do kraja puta ne nailazi ni na kakvu prepreku ili amortizer, što mu daje izuzetno blag impuls, odnosno trzaj. Minimi ima ograničeno kretanje sa amortizerom na kraju, ali njegova veća ukupna masa smanjuje osećaj trzaja. Ipak, obe konstrukcije su jednostavne, čvrste i pouzdane, sa malim brojem ukupnih delova i rade zaista dobro.

Ultramoderan koncept
Ultimax ima prilično malu kadencu, od samo 400 - 600 metaka u minuti, što rezultira lakom kontrolom i sprečava rasipanje municije. S druge strane, Minimi ima mnogo veću kadencu od 750-1.000 met/min (reguliše se podešavanjem regulatora protoka gasova u gasnu komoru), što mu praktično daje mnogo veću gustinu vatre i samim tim vatrenu moć. Za postizanje takve vatrene moći, bilo je neophodno da se hrani redenicima, koji kod njega imaju članke koji se sami raspertlavaju i otpadaju, a sistem povlačenja redenika je sa dva zupca, kao kod nemačkog MG-42. Za ove mitraljeze, redenici sa po 200 metaka se pakuju u plastične klutije, koje se kače s donje strane sanduka. Nezavisno od uvodnika redenika, pod uglom od 45 stepeni nadole, nalazi se i drugi uvodnik, preko koga hranjenje oružja može da se vrši standardnim kutijastim okvirima od 20 ili 30 metaka, s puške M-16 (po standardu STANAG 4179), ali se to preporučuje samo kao alternativno rešenje. Tokom testa, primetili smo da sa okvirima oružje ima nešto veću kadencu nego sa redenicima, jer nema savladavanja otpora povlačenja redenika, pa radi brže. Ultimax 100 se hrani iz veoma kvalitetnih plastičnih doboša kapaciteta 100 metaka (po čemu je i dobio cifru u nazivu), a na njemu mogu da se koriste i isti okviri, kao i na Minimiju.
Što se izgleda i dimenzija tiče, Ultimax 100 je izuzetno kompaktno i lako oružje, sa ukupnom dužinom od 1.030 mm i masom od samo 4.750 g (prazan), što ga sa punim magacinom od 100 metaka svrstava skoro u kategoriju standardnih jurišnih pušaka, posebno s kraćom cevi. Opremljen je fiksnim kundakom, prednjom ručkom za dejstvovanje iz pokreta i sklopivim bipodom. Za Ultimax postoje cevi dužine 508 ili 330 mm. Duže se izrađuju u dva standarda i to za američki metak M193 (početne brzine 970 m/s), sa šest desnih žlebova i korakom od 305 mm odnosno 1:12, a za težu belgijsku municiju SS109/M855 (početne brzine 945 m/s), s korakom cevi od 178 mm ili 1:7 takođe sa šest desnih žlebova. Minimi ima ukupnu dužinu od 1.040 mm i znatno veću masu od čak 7.120 g (prazan), što ga, ako ne po veličini, ono bar po masi - svrstava uz neke od standardnih mitraljeza srednjeg kalibra (naš M-84 ima samo 9.600 g). Ima tešku, ultrakvalitetnu, lako izmenljivu, iznutra hromiranu cev od 530 mm sa šest desnih žlebova i korakom od 305 mm, odnosno 1:12 što mu sa metkom M193 (početne brzine 970 m/s), daje ozbiljan potencijal i vatrenu moć na manjim daljinama.
Oba mitraljeza su opremljena potpuno podesivim, mušičastim prednjim i diopterskim zadnjim nišanom, od kojih zadnji kod Ultimaxa ima podeljke do daljine od 1.200 m, a kod Minimija do 1.000 m. S obzirom na poznate karakteristike i potencijale metka 5,56x45 NATO, ovakvi nišani su preterivanje i za njihov krajnji efikasni domet treba smatrati daljinu od oko 600 m, što je u današnjim uslovima modernog ratovanja i te kako dovoljna i zadovoljavajuća daljine za automatsko oružje, na nivou odeljenja i voda.

Mek rad i preciznost
Naravno, prednosti i mane oba koncepta najbolje smo videli na - strelištu. Da bi uslovi bili podjednaki za oba oružja, test smo obavili municijom sa zrnom SS-109 iz domaće proizvodnje, a tokom gađanja ni kod jednog modela, nijednog trenutka nije došlo do zastoja na oružju.
Mitraljez Ultimax 100 je od prvog metka pokazivao sve prednosti svog laganog i vitkog dizajna, s obzirom da je pogodan za nošenje i dejstvuje u svim položajima iz ruku, sa ramena, kuka, ili oslonca. S druge strane, sa Minimijem je dejstvovanje iz ruku bilo moguće, ali mnogo teže i nekomfornije, dok je dejstvo sa oslonca pravo zadovoljstvo, a rezultati na metama zastrašujući.
S Ultimaxom, na meti postavljenoj na 100 m pogoci su bili u strogom centru crnog kruga, što je uz preciznost ovog modela, o kojoj smo pisali, bilo prilično lako, s obzirom na nisku kadencu, a kontrola oružja i samog obarača, ispaljivanjem kratkih rafala (dva - tri metka), nisu bili nikakav problem. S Minimijem, stvari su stajale sasvim drugačije. S velikom kadencom, rafali su nam i uz priličan napor bili znatno duži, ali je preciznost takođe fenomenalna, skoro na nivou snajperske puške i u sam centar mete se kao orkan, skoro istovremeno, zabadao po ceo snop zrna. Svi pogoci, kraćim ili dužim rafalima bili su usko grupisani i kontrola oružja i preciznost su nas zaista fascinirali. Upravo tada, bila je očigledna osnovna koncepcijska razlika ova dva modela, od kojih je Ultimax pružao prefinjenu kontrolu rukovanja i dejstvovanja u pokretu, dok je Minimi demonstrirao surovu snagu kiše metaka uz neverovatnu preciznost jednom postavljenog oružja.
Uz to, na strelištu se pokazalo da oba mitraljeza neobično meko rade: Ultimax zahvaljujući neobično finom laganom mehanizmu, a drugi zbog pouzdane konstrukcije, mase i kvalitetno izrađenih delova. Za pomalo subjektivni utisak, da kod oba modela trzaja skoro i nema, najverovatnije je najodgovorniji metak 5,56x45, sa svojim izuzetno malim impulsom.

Perfektan balans i mobilnost
Prve utiske sa strelišta potvrdili su i dalji testovi, kada smo u metu pucali i duži rafal od dvadesetak metaka. Odskok je i kod jednog i drugog bio minimalan. Sva zrna su kod oba modela završila u crnom krugu. Jedino je vreme dejstva kod Minimija bilo primetno kraće. Izazvani time, na kraju smo nekoliko meta postavili na krajnju daljinu strelišta od 300 m i tu je laganu prednost imao Minimi S kontrolisanim, kratkim rafalima, nije bilo velike razlike i mete smo lako pogađali sa približno istim brojem zrna, pri čemu je svaku bilo moguće neutralisati iz prvog pokušaja. S Minimijem je u slobodnom režimu paljbe, do izražaja došla veća vatrena moć, jer je mete zasipao većim brojem metaka i imao više pogodaka, a oko meta se dizao vodoskok prašine i zemlje, što uprkos za mitraljez relativno slabom metku, izgleda zaista impresivno. Prepunjavanje i menjanje cevi, takođe ne predstavljaju problem ni kod jednog modela.
S obzirom da oba imaju ručku pričvršćenu na cev i jednostavnu bravu kojom se fiksira u sanduk, zamena se obavlja bukvalno za šest - sedam sekundi (naš Minimi je imao samo jednu cev, koju smo skidali i ponovo montirali) i tu nije bilo izrazite razlike. Ovo je osobina koja u borbi omogućava dugo i intenzivno dejstvo, bez opasnosti od pregrevanja.
Tokom gađanja, prisutni su se složili da oba mitraljeza imaju perfektan balans, s ravnomerno i dobro raspoređenom težinom, što im daje najpoželjniju od svih karakteristika, a to je – mobilnost. Tu laganu prednost ima Ultimax, iako je i Minimi iznenađujuće upotrebljiv.
Na kraju testa, došli smo do zaključka da dizajn, kvalitet izrade i opšta upotrebljivost oba laka mitraljeza, zaslužuju najveću moguću ocenu. (Naravno i jedan i drugi imaju blage prednosti i mane). Jednostavno, oba rade tako dobro, da je potpuno jasno zašto se kod mnogobrojnih korisnika stvorilo poverenje u ove male, ali ultramoderne mitraljeze. Zahvaljujući njima, na savremenom bojištu, ukoliko se sukobi odvijaju na daljinama manjim od 400 m, što je najčešće i slučaj ili u urbanim uslovima, imate neverovatno veliku i pešadiji tako potrebnu vatrenu moć.
Koncept koji predstavljaju, a koji kod nas do sada nije bio prisutan, da svaka i najmanja oružana formacija dobije laki trupni mitraljez visoke pouzdanosti, koji bi opsluživao samo jedan čovek, očigledno se pokazao sasvim opravdan u praksi bilo bi dobro da jedan od ova dva modela uskoro vidimo i u našim oružanim formacijama. Posebno kada se uzme u obzir da će uskoro osnovni puščani kalibar i kod nas da bude upravo metak 5,56x45 NATO.

Broj 157
Test: poluautomatske sačmarice "Armsan" - Turske poluautomatske sačmarice koje smo pregledali i testirali, odličnog su kvaliteta i sigurni smo da će naći mesto na domaćem tržištu
* * *
Uporedni test: pištolji Zbrojovka M75 - Četiri modela “Češke Zbrojovke”, zasnovana na ČZ M75, jednom od najzastupljenijih pištolja današnjice - SP-01 Shadow, SP-01 Phantom, D Compact i SP 07-Duty - pokazala su se kao moderno konceptovana, borbena i takmičarska oružja
* * *
Uporedni test: mitraljezi Minimi i Ultimax 100 - Dizajn, kvalitet, opšta upotrebljivost i preciznost lakih mitraljeza Minimi i Ultimax 100, zaslužuju visoku ocenu, iako i jedan i drugi imaju svoje prednosti i mane. Zahvaljujući njima, pešadija ima neophodnu vatrenu moć na savremenom bojištu, u sukobima na kraćim daljinama i urbanim uslovima
* * *
Tradicionalni 13. "Šuting reli" i ovog oktobra održan u Nišu - U organizaciji "Safari kluba" i revije Novosti "Kalibar", esktremno nadmetanje u borbenom pucanju i terenskoj vožnji okupilo veliki broj učesnika uprkos lošim vremenskim uslovima