Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 152
aktuelno izdanje
Hitac sa visoke čeke
Letnji lov divljih svinja
Lov


Lov na divlje svinje je naporan i uzbudljiv, a zbog činjenice da je populacija ove divljači sve brojnija, čak i u lovištima gde je doskora nije bilo - sve više lovaca provodi sate na čekama i strpljivo iščekuje svoju šansu.
Na samom početku sezone, lovcima mnogo toga nije išlo na ruku. Zbog suše, čitanje tragova i određivanje najboljih mesta nije bilo nimalo lako. Zemlja je bila tvrda i ispucala, značajan broj bara i manjih kanala je presušio, tako da su divlje svinje na pojedinim terenima migrirale. Ipak, kraj maja i početak juna obradovao je sve lovce na divlje svinje, jer obilne padavine i te kako odgovaraju divljači. Više se kreće i ostavlja tragove na zemlji. Mnogo više je i mesta gde se kaljužaju i oslobađaju od parazita...
Obilazak terena i izbor mesta
Tokom juna, zri pšenica koja iz faze mlečne zrelosti prelazi u voštanu, upravo sredinom meseca, a divlje svinje jednostavno obožavaju da se hrane njenim klasjem. Takođe, pored parcela sa pšenicom, veoma su dobra mesta u brdskim lovištima, gde ima usamljenih stabala duda, posebno crnog, koji je krupniji i čije slatke plodove divlje svinje tamane u slast. Pre samog lova, lovci moraju da obiđu teren i prema tragovima utvrde, koje parcele ili pod koja stablja divljač najviše dolazi. Nisu retke ni pritužbe poljoprivrednika, posebno onih sa sitnim posedima, gde divlje svinje mogu da naprave značajne štete na usevima. Utabane staze, kao i karakteristični tragovi koji nastaju prilikom sažvakavanja klasova pšenice, pouzdan su preduslov za uspešan lov. Poželjno je da na takvim mestima postoje i visoke čeke ili bar prikladna stabla sa kojih lovci mogu da imaju dobar pregled.
Čekanje sa zemlje treba izbegavati iz više razloga. Pre svega, lovci nisu bezbedni na zemlji, jer se vrlo često premeštaju tokom lova, ukoliko su čuli divljač. Zatim, divljač ih lakše oseti i ne izađe na nišan, a ubedljivo najveći broj tragedija u lovu na divlje svinje, dešavao se kada su lovci postavljeni oko polja pšenice ili kukuruza, a ne sa visokih čeka.
Sumrak i svitanje je vreme kada divljač izlazi, a u noćima sa jakom mesečinom, kreće se cele noći ili izlazi veoma kasno. U lovištima, gde vlada potpuni mir i ne pojavljuju se preterano poljoprivrednici i mašine, u prvim danima lova lako može da se dogodi da divljač izađe skoro po danu, posle 19,30 časova, tako da lovci moraju da budu na čekama znatno ranije. Sam prilaz čeki mora da je što tiši i ako je ikako moguće pravolinijski, preko parcele, direktno do čeke. Kretanje uz ivice parcela sa trskom ili gustišima nije poželjno, jer su svinje vrlo često blizu ivica ili kreću napolje, pa može da ih uplaši neoprezan prilazak, manje iskusnog lovca. Na taj način, lovac je samom sebi pokvario lov.

Oblik njuške i dužina kljova
Nema većeg uzbuđenja, nego kada se u sumrak ili na mesečini, na bledo zelenoj podlozi dozrevajuće parcele pšenice, pojave crna leđa vepra ili krupnijih nazimadi. Tada se treba pribrati i pažljivo osmotriti, da li je reč o krupnoj krmači, nazimetu ili nekom vepriću. Oni najkrupniji sada teže izlaze na nišan. I kada su u blizini krda, obično zadnji izlaze ili i dalje imaju svoj samotnjački život, pa ih je teško uloviti.
Divljač za pucanje odaje oblik njuške, dužina kljova, kao i karakteristična dlaka na ,,grbi’’ ili prednjem delu leđa. Tada smo sigurni da na nišanu nemamo krmaču, oko čijih nogu se vrzmaju prugasti prasići.
Hitac mora da bude precizan, bez obzira na nalete komaraca i znoj, koji se od sparine sliva niz čelo ili klimavu čeku. Ove godine, mnoga žita su zbog suše niska, divljač se lako uočava, veći deo tela je na nišanu... Hitac u plećku je karakterističan, iako retko obara divljač u vatri. Visoka plećka, kao i hici od plećke prema vratu, obaraju divljač trenutno i onda nema mukotrpne potrage po okolnim gustišima.
Odmah posle pucnja, prosečan i manje iskusan lovac, ne vidi baš ništa. Oni iskusniji, čuju karakterističan udar zrna sekund posle pucnja, ali i taj zvuk može da zavara, ukoliko zrno udari u klasje pšenice ili mekanu zemlju. Lovac treba da se pribere, upali jaku bateriju koju nosi sa sobom i krene prema mestu pucanja. Kao što smo rekli, dobar hitac obara divljač na mestu. Međutim, zbog raznih faktora (slaba vidljivost, velika vegetacija, neiskustvo...) dosta divljači bude ranjeno. Tada treba označiti mesto nastrela, pogledati tragove krvi, dlake ili tkiva i odrediti gde je divljač pogođena. Ukoliko nema karakterističnih znakova dobrog pogotka, lovac treba da krene u potragu tek sutra, po danu, naoružan sačmaricom, uz obaveznu asistenciju kolega sa psima. Nikako ne tražite ranjenu divljač sami, već u grupi, sa ljudima koji imaju iskustva. Takođe, posle pucanja sačekajte kolegu ili više njih, pa tek onda oprezno krenite u pretragu najbliže okoline mesta pucanja.
Tekst i snimci: Mr Vladimir MIJAILOVIĆ

Broj 152