Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 150
aktuelno izdanje
Momci lavljeg srca
Vatrogasno-spasilačka brigada MUP Srbije

Gašenje požara i spasavanje ljudi u srpskoj prestonici, važi za najteži posao. Baš kao u filmovima koje smo gledali o vatrogascima u svetskim metropolama i naša reportaža prikazaće kako izgleda jedan radni dan Vatrogasno-spasilačke brigade MUP Srbije smeštene u Mije Kovačevića na beogradskoj Paliluli.

Stižu za osam minuta
Dvanaest sati vatrogasac dežura, spreman da u svakom trenutku reaguje, spusti se niz šipku, navuče zaštitno odelo, jaknu, pantalone, šlem, čizme, veže opasač sa karabinima, sekiricom i krene na neki od dvadesetak poziva koja stignu u toku 24 sata.
Komandant Mile Jovičić, gasi požare i spasava ljude već deceniju i po. Sa pomoćnikom, jednim od šefova bataljona Borom Alimpićem, takođe prekaljenim vatrogascem sačekali su nas u bazi.
- Ovde se stalno nešto dešava, tako da ćete imati o čemu da pišete – kaže Jovičić. - U prošloj godini imali smo ukupno 5.539 intervencija, a od tog broja 4.296 su bili požari. To bi bilo otprilike 15 intervencija dnevno. U njima smo spasili 59 lica što u požarima, što u saobraćajnim nesrećama. Naravno, ima tu svačega: od skidanja ledenica i mačaka sa krovova, zavrtanja ventila kada nekom pukne cev u stanu, do odglavljivanja iz liftova. Naši sugrađani valjda više vole nas da zovu kada se nađu u nekom problemu. Nažalost mi ne možemo sve da postignemo. Zimus smo imali situaciju da smo dnevno primali na stotine poziva, kako bi skidali ledenice sa oluka.
Mile Jovičić, na početku našeg razgovora posebno naglašava da su njegovi momci među najboljima u regionu.
- Mislim da smo vodeći, kako po spremnosti, tako i po načinu rada. Nama je do dolaska na mesto intervencije potrebno najviše osam minuta. I to u najvećim saobraćajnim špicevima. Nemojte da zaboravite da je Beograd kao grad izuzetno težak za rad, jer su neprestane gužve. Međutim, mi i pored toga nastojimo da stignemo gde treba. U nekim gradovima, kao što su Cirih ili Kopenhagen postoje saobraćajne trake isključivo za interventna vozila. Nama bi mnogo značilo kada bi se na Novom Beogradu napravio vatrogasni centar. To je ogromna opština koju opslužujemo isključivo iz Zemuna i odavde iz Mije Kovačevića. Konačno smo se dogovorili sa Skupštinom grada o lokaciji na kojoj će se napraviti naše zdanje - otkriva Jovičić.

Stalno u pripravnosti
Počinjemo s obilaskom baze. Hoćemo da vidimo svaki kutak. Gde spavaju, treniraju, jedu i provode vreme ovi neustrašivi momci? Krećemo od operativnog centra gde stižu sve dojave, o požarima ili nesrećema u gradu.
-Danas je prilično mirno. Na sreću nije bilo posla – kaže jedna od tri devojke koje rade na primanju poziva 93. - Dešava se da ponekad imamo na desetine poziva, pa moramo da tražimo pomoć drugih vatrogasnih brigada.
U Beogradu postoji 16 jedinica u 17 opština, sa ukupno 644 vatrogasca.
- Svaki kandidat koji želi da postane član Vatrogasne brigade mora da ispunjava određene kriterijume. Osnovna obuka traje tri i po meseca i za to vreme stiče se osnovno znanje i veštine kako bi pravovremeno reagovao prilikom gašenja požara. Potrebno je da ima srednju stručnu spremu, odslužen vojni rok i da nije stariji od 27 godina – ističe Bora Alimpić. - Oni koji imaju visoku ili višu stručnu spremu mogu kod nas da dođi i sa 30 godina. Mladi ljudi uglavnom se opredeljuju za ovaj poziv, jer to vole. Mi ovde živimo kao jedna porodica. Uostalom drugačije ne bi ni mogli da funkcionišemo.

Sledeća prostorija u koju smo ušli, bio je prostor gde vatrogasci provode slobodno vreme.
- Tu gledamo TV, igramo karte, šah, pričamo... Možemo da kuvamo kafu, čaj, a ima i frižider sa sokovima. Ovo nam je, zapravo, dnevni boravak - pokazuje Alimpić.
U glavnom hodniku kroz koji idemo, na svakih nekoliko metara stoje čelične grede, sa kojih se spuštaju vatrogasci. Naš domaćin objašnjava koja je procedura, po dobijanju poziva za intervenciju.
- Ovde se sve informacije i glavna komunikacija obavlja preko razglasa. Naravno, tako je i u slučaju odlaska na teren. Iz operativnog centra javlja se dežurnoj ekipi da je negde požar. Istog trenutka posade kreću u akciju. Niz ove šipke spuštaju se dole, direktno pored vozila. Tu ih čeka spremna oprema. Sve mora da se radi munjevito i da se ne gubi na vremenu. U zavisnosti od veličine požara, vođa smene, odnosno komandir, određuje broj posada i ljudi koji se upućuje na mesto intervencije.

Trčanje sa opremom uz stepenice
Vatrogasci o požaru govore sa strahopoštovanjem. Opisuju ga u detalje. Znaju mu sve ćudi, kao da su s njim drugovi.
- U ovom poslu ne treba biti hrabar, već pametan – objašnjava komandir Dejan Anđelković, koji već 13 godina gasi požare. - Vatra je moćna i ne smeš je nikada potceniti. Ako se i malo ohrabriš u borbi s njom, gubiš bitku. Iskusne kolege kada uđu u zapaljen stan, bez obzira što je dim znaju, odmah šta treba da rade. Bilo je i onih koji vole da pokažu kako su neustrašivi, pa idu po krovu kuće, a ne znaju da mogu svakog trenutka da propadnu kroz njega. Mi, koji smo dugo u ovom poslu, već po ulasku u vozilo možemo da vidimo ko se boji, a ko ne. Po izrazu lica i po pogledu. Bilo je momaka koji jednostavno nisu imali srca za ovaj posao. Ma, strah je čudo.
U brigadi se svakodnevno vežba, a najveća pažnja pored svakodnevnih obaveza i održavanja tehničkih sredstava, posvećuje se kondiciji.
- Nema slabog i nespremnog vatrogasca - kaže Bora Alimpić. - Jednom mesečno imamo redovne provere i testove. Pa, kako bi naš pripadnik sa opremom teškom 25 kilograma, istrčao na 12, 13 ili neki još viši sprat. Za to, priznaćete, potreban je visok nivo kondicije. Dešava se da merdevine koje imamo nisu dovoljno visoke. Onda nam ne preostaje ništa drugo, nego uz stepenice trkom. Ne zaboravite, sve to moramo da izdržimo, uz opasnosti koje vrebaju iz vatrene stihije.

Pravo u buktinju
Na desetine hiljada akcija Vatrogasna brigada odradila je za nekoliko decenija postojanja. Mnoge se i danas prepričavaju, a po komandiru Vladi Bogdanoviću, najteže su one u kojima stradaju ljudi.
- Nama je na prvom mestu ljudski život - kaže Bogdanović. - Kada uđemo u zapaljeni stan ili neki drugi objekat, prvo što radimo je spasavanje ljudi. Nažalost, dešava se da za neke bude prekasno, jer vatra i dim su brze ubice. U Kotežu se nedavno cela porodica ugušila za svega nekoliko minuta i to od dima. Ispostavilo se da su deca zapalila neko đubre ispod stepeništa zgrade.
Najopremljenije vozilo u Srbiji
Pored mnogobrojne opreme koju poseduju vatrogasci, u garaži su parkirana vozila za razne namene i incidente.
- Ovo je vozilo za saniranje agresivnih materija, odnosno za akcidente - pokazuje nam Bora Alimpić, na moderan kamion, najopremljeniji u Srbiji, čija je vrednost oko 300.000 evra. - Namena vatrogasnih vozila je da vatrogasnim jedinicama omogući što bolje izvršenje radnih zadataka i da za najkraće vreme omogući dolazak na mesto intervencije. Vozila su prema standardizaciji podeljena na nekoliko kategorija, a za svaku su propisani tehnički uslovi i karakteristike. Ova podela je orijentaciona, s obzirom da se na određen tip vozila često dodaju uređaji i oprema koju ima druga vrsta vozila ili sa jednim vozilom koristr dva različita sredstva za gašenje. Vatrogasna vozila podeljena su po kategorijama. Na čelu kolone uvek ide komandno vozilo, potom navalno i kombinovano. Tu su još i autocisterna, vozila specijalne namene i tehničko vozilo.
Po rečima prekaljenog komandira, svako vozilo ima posadu od šest ljudi. Prvo ide takozvano navalno vozilo, koje prvo izlazi na intervenciju, jer je na njemu oprema za gašenje svih vrsta požara.
- Po nekom pravilu ono sadrži veliku cisternu vode, zatim manje količine pene, vode, praha. CO2, odgovarajuću pumpu za vodu, raznovrsni alat, reflektore, aparate za disanje koji nosi svaki član posade - nabraja Alimpić.
Na kraju tražimo da i mi obučemo kompletnu opremu onako u trku, kako to oni rade. Kažu nam da za to treba najviše minut vremena. Za tih 60 sekundi kamioni već moraju da napuštaju garažu. U našem pokušaju nismo bili ni blizu vremena koje postižu momci iz Vatrogasne brigade. Kako li im je tek kad stignu na mesto požara, ne smemo ni da pomislimo...

Zaštitna oprema
Svaki vatrogasac ima svoj lični komplet. On se sastoji iz zaštitne odeće, obuće, vatrogasne kacige, penjačkog opasača s priborom i zaštitne maske. Zaštitna odeća i obuća izrađuje se od materijala otpornog na atmosferske uticaje, kiseline, toplotu i mehanička oštećenja, a u isto vreme mora da bude pogodna za nošenje prilikom gašenja požara leti i zimi. Tu se ubrajaju zaštitna jakna i pantalone ili kombinezon, zaštitne rukavice i kožne čizme sa ojačanim đonom i čeličnom kapicom na vrhu.

Mačka na drvetu
Jedan od najzanimljivijih slučajeva koje prepričavaju vatrogasci, bila je nedavna “akcija spašavanja” jednog mačka s drveta.
- Bila je mačka u pitanju, ali prvo smo skidali njenu gazdaricu s drveta, koja se popela da bi došla do svog ljubimca. Verujte mi, nije bilo nimalo naivno. Žena je bila na visini sa koje da je pala, verovatno ne bi ostala živa. Zato još jednom apelujemo na naše sugrađane, da ako im se tako nešto i dogodi sa kućnim ljubimcem, odmah nas pozovu, a ne da svoj život izlažu opasnosti - poručuje komandant Mile Jovičić.

Orden od Grka
U periodu od 30.08. do 06.09. 2007. godine, na molbu grčke službe za zaštitu od požara 53 pripadnika Sektora za zaštitu i spasavanje i dvojica pripadnika Žandarmerije sa šest vatrogasno-spasilačkih vozila i jednim autobusom se uputilo u Republiku Grčku i učestvovalo u gašenju velikih šumskih požara koji su u tom periodu zadesili ovu Republiku. Za iskazanu veliku hrabrost i požrtvovanost naše vatrogasce odlikovala je grčka vlada.
Ivan ŽALAC
Snimio: Željko KNEŽEVIĆ

Broj 150
“Kalibar” na 36. sajmu IWA 2009. (I)
Uporedni test: Mitraljezi Browning M1919 A4 i MG42
Test: MP-446 Viking