Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 250
aktuelno izdanje
Rimejk koji obećava
Puške s revolverskim mehanizmom

Ljubitelji filmova s tematikom Divljeg zapada smatraju kako je jedna od najupečatljivijih scena tog žanra ona iz antologijskog ostvarenja "Za dolar više", kada glumac Li van Klif tokom uličnog obračuna na svoj dugocevni revolver Colt Buntline Special montira kundak i precizno plasira hitac sa velike udaljenosti. Taj momenat, kao i pojavljivanje oružja kao što su Colt 1855 i Remington 1858 Cattleman's Carbine u sličnim filmovima ("El Dorado", "U 3 i 10 za Jumu", "Dobar, loš, zao"...) iniciraju razmišljanje koji je razlog što puške s revolverskim mehanizmom nisu bile popularnije i masovnije korišćene.


Modeli koji nisu zaživeli
Godinama pre nego što je Semjuel Kolt predstavio svoj revolucionarni koncept revolvera Paterson, pojavljivala su se višemetna perkusiona oružja različitih dužina cevi, a jedna od prvih pušaka s municijom smeštenom u dobošu koji se okreće, bila je ona koju su osmislila braća Džon i Džejms Miler iz Ročestera. Kao i Kolt, oni su se oslonili na Kolijerov patent obrtanja doboša prilikom zapinjanja oroza i 1829. godine su patentirali svoje rešenje komora, u kojim se nalazio živin fulminat radi inicijacije barutnog punjenja nakon udara igle. Proizvedeno je nekoliko stotina ovakvih pušaka u periodu od 1835. do 1850. godine, u manufakturnim puškarskim radionicama više tadašnjih oružara (oko petnaest njih), a najviše primeraka je napravio Vilijam Bilingharst, pa se u stručnim krugovima ove puške često i nazivaju Billinghurst rifles. Sedmometne puške ovog sistema su imale polugu za rotiranje doboša i zapinjanje udarača, a usled slabog barutnog punjenja dužina cevi nije bila faktor koji je omogućavao pogotke na većim daljinama.
Nešto naprednije rešenje je nastalo kasnije, pod nazivom Colt Paterson No.1 Ring Lever rifle, a manje je poznato kako je to prvo vatreno oružje proizvedeno po nacrtima Semjuela Kolta. Proizvodila ih je firma "Patent Arms Mfg. Co." iz Nju Džersija od 1837. godine, ali je napravljeno samo dvesta primeraka. Puške su uobičajeno imale osmougaonu cev u kalibru .40, dok je na prednjem delu rama bila pozicionirana prstenasta poluga za okretanje doboša i zapinjanje mehanizma. Iako su ovakva višemetna oružja omogućavala veliku vatrenu moć za to doba, nije bilo puno zainteresovanih, pa su očuvani primerci pravi raritet i dostižu astronomske cene u kolekcionarskim krugovima.
U Sjedinjenim Američkim Državama je ova ideja bila atraktivna i drugim proizvođačima, pa je "Smith & Wesson" od 1879. do 1887. godine proizvodio svoj Model 320, koji je u osnovi bio SA revolver No3 s cevima dužine 16, 18 i 20 inča, drugačijim nišanima, demontažnim kundakom i elegantnim potkundakom ispod cevi. Konkurentski "Colt" je još pre toga vrlo ambiciozno krenuo s modelom Colt Revolving Rifle 1855, a sukob sa pobunjenim plemenom Seminola je alarmirao vojne krugove da hitno usvoje u naoružanje puške naprednijeg sistema od formacijskih jednometki. Indijanci su uočili ranjivost američkih vojnika prilikom prepunjavanja oružja i to su vešto koristili, pa je za potrebe "Kampanje na Floridi" interventnim jedinicama dodeljena izvesna količina dugocevnih pušaka i karabina Model 1855. Fabrika je proizvodila ovo oružje i kao glatkocevnu varijantu namenjenu korišćenju sačmenog punjenja, a verzija s olučenom cevi nazvana Sidehammer je prva repetirajuća puška, koju je američka vojska uvela u službenu upotrebu. Međutim, upravo je ovaj model tokom ratne upotrebe iskazao osnovni problem i uzrok zašto ovakva oružja nisu bila masovnije korišćena.


Poučan eksperiment
Poznato je da sva perkusiona oružja imaju problem "lančane paljbe", odnosno neželjene pojave da se prenosom vatre tokom opaljenja iniciraju i barutna punjenja u susednim komorama doboša, što po pravilu dovodi do teškog oštećenja oružja i povrede strelca. Kod klasičnog revolvera je ovo obično rezultiralo samo opekotinama šake, ali puška opisanog sistema se drži u zgibu ramena i opaljenje se obavlja u neposrednoj blizini lica, a slabija šaka je ispred komora doboša i znatno izloženija povređivanju. Ipak, čuvena kompanija "Pony Express" je naoružala svoje pratioce poštanskih i novčanih pošiljki, a vlada SAD je poručila ukupno 765 pušaka i karabina do početka Građanskog rata, a tokom samog sukoba je isporučeno nešto manje od pet hiljada.
"Remington" je u tom periodu pokušao da dodatno materijalizuje uspeh svog revolvera Model 1858, pa je verzija Revolving Rifle najpre pravljena u perkusionoj verziji i kalibrima .36 i .44, a potom i za sjedinjeni metak konverzijom sistema. Iako je upotrebom municije u čvrstoj metalnoj čauri sprečena pojava koju smo prethodno opisali i dalje je otvaranje paljbe u standardnom stavu namenjenom puškama bila, "opasna rabota", jer revolverski mehanizam (i pored najmanjih tolerancija u izradi) svakako uzrokuje emisiju barutnih gasova i čestica unapred na prelazu iz doboša u cev. Za čitaoce koji se nisu susretali s ovim specifičnim problemom, podsetićemo se jednog "eksperimenta" od pre dvadesetak godina, kada smo moderni revolver kalibra .357 Magnum iz sedećeg stava naslonili rampom ispod cevi na juneći but i opalili metak. Osim oprljotine i perforacije barutnih čestica u dubinu "mekog oslonca", došlo je i do prskotina 3 mm debele kože! Samo zamislite kakav propratni efekat bi to imalo na vašu šaku i sve postaje jasnije.


Rešenja i ideje...
Ova ideja ipak nije napuštena, pa je krajem 19. veka nastalo i neobično rešenje namenjeno meksičkoj Ruralnoj policiji, a radilo se o adaptaciji belgijskog Pieper mehanizma revolvera u kalibru 8 mm Pieper. Bila je to varijacija poznatog sistema Nagant M1895, ali s devet metaka, dugom cevi i kundakom. Smatralo se kako je ovo oružje primerenije za upotrebu s konja, naročito u poređenju sa dotadašnjim standardom Winchester Model 1894, jer nije iziskivalo angažovanje obe ruke prilikom pripreme oružja za dejstvo. Naravno, takav koncept je odbačen nedugo nakon što je i isproban, jer bez obzira na izostanak manuelnog repetiranja - prilikom nišanjenja se oružje ipak moralo pridržavati obema šakama. S druge strane, efektivni domet je bio srazmerno mali, kao i efekat zrna na cilju i bilo je jasno da ovakve "igrarije" ni u kom smislu ne mogu da zamene dugocevna oružja koja su tih godina bila u upotrebi.
Delovalo je kako u moderno doba neće biti poklonika ove ideje, iako italijanski "Uberti" proizvodi replike u kalibru .45 LC i konverziju za perkusiono punjenje, a teksaški "Cimarron Firearms" nudi savremene verzije rešenja koje su svojevremeno patentirali "Colt" i "Remington" u kalibrima tipičnim za doba nastanka. Međutim, postoje i neke sasvim nove puške zasnovane na revolverskom mehanizmu. Pre nekoliko godina smo pisali o modelu MC 255, nastalom u okviru ruskog "Konstruktorskoe bjuro priborostrojenija", a u osnovi, to je petometna sačmarica s rotirajućim dobošem u kalibrima 12, 20, 28, 32 i .410. U skladu s ranijim tradicionalnim sovjetskim pristupom, ovo je krajnje jednostavno i vrlo pouzdano oružje, što se ogleda i u načinu eliminacije problematičnog delovanja gasova koji "cure" na kontaktu prednjeg dela doboša i početka cevi. Ruski konstruktori su to rešili tako što se čitav sklop doboša s kranom nalazi unutar masivnog sanduka, koji sprečava da bilo šta od nusprodukata nađe put unapred, ka potkundaku i šaci strelca. Zbog poprilične mase od 3,7 kg u kalibru 12, lošeg balansa i vrlo neprijatnog DA okidanja zbog teškog doboša - ova puška nije postigla praktično nikakav tržišni uspeh.
Nešto drugačije rešenje je nastalo u Brazilu, gde su fabrike "Taurus" i "Rossi" posle uspešnog revolvera Judge u kalibru .45/.410, odlučile da ponude i dugocevnu varijantu s kundakom. Slična ideja se formirala i kada smo prvi put oprobali koncepcijski sličan revolver S&W Model Governor u istim kalibrima. Jer, ovo nezgrapno oružje ne ostvaruje bolje pogotke od klasičnih revolvera u kalibru .45 Long Colt i/ili .45 ACP, a sačmena patrona .410 ipak iziskuje dužu cev kako bi performanse došle do izražaja. Posle 160 godina od prvih upotrebljivih "revolverskih pušaka", njihov koncept nazvan Circuit Judge na prvi pogled deluje atraktivno, jer omogućava potpuno iskorišćenje potencijala primenjene municije, a savremeni nišanski sistem i robusnost izrade ulivaju poverenje.


Češka opcija duže cevi
Hronični problem sprečavanja "odlivanja" dela gasova ka šaci koja pridržava potkundak je ublažen pozicioniranjem svojevrsnog odbojnika ispred doboša, a prvi utisci korisnika su prilično povoljni. U osnovi, svi se slažu da je ovo lagana (2,4 kg) i ergonomski dobro rešena puška s cevi dužine 46 cm, kojom se SA okidanjem mogu ostvariti sasvim prihvatljivi pogoci metkom .45 LC i dobar posip sačme u kalibru .410 na daljinama koje ne prelaze 50 metara. Za odstrel sitnih štetočina ili eventualnu nužnu odbranu od opasnih zveri, ovo može biti dobitna kombinacija. No, svako sa iole iskustva dobro zna kako je u tim i takvim situacijama klasična pumparica u kalibru 12 bila i ostala neprevaziđeno rešenje.
S druge strane, relativno nova češka firma "Alfa-Proj" je dopunila svoju paletu revolvera simpatičnom varijantom s dužom cevi, kundakom i potkundakom. Model nazvan Carbine 357 Magnum ima masu od 2.300 grama, cev dužine 306 mm i kapacitet 6 metaka .357/.38. Verzija u kalibru .22 LR/.22 WMR ima dužu cev (508 mm), masu od oko dva kilograma, doboš od devet metaka i mogućnost postavljanja optičkog nišana. Naročito nam je interesantan model u kalibru .22 Winchester Magnum, jer u toj konfiguraciji predstavlja izvrsno oružje za rekreativni plinking. Većina malokalibarskih pušaka poluautomatskog dejstva ima problem sa zastojima, zavisno od rešenja okvira, a jedno ovakvo oružje spaja pouzdanost revolvera i efektivni domet MK puške. Česi nisu pridavali naročitu pažnju zaštiti "slabije" šake strelca, osim što je potkundak uvećanih dimenzija kako bi gasovi i čestice dopirali do njega, a ne korisnikove ruke.


Traženje mesta na tržištu
Dodajmo i da je "Ruger" eksperimentisao s revolverom Redhawk u kalibru .44 Magnum, kojem su montirani duga cev, optika, kundak i razbijač pucnja, te da francuska policija GIGN ima dugogodišnje iskustvo u korišćenju "snajperskih" revolvera MR73 s dužom cevi i bipodom. Ali to su samo modifikovani revolveri s nešto unapređenim karakteristikama. Deluje nam kako postoji prostor za nešto sasvim novo i drugačije...
Na osnovu prethodnih iskustava, vrlo je nezahvalno davati bilo kakve prognoze da li će ijedna od opisanih savremenih pušaka s revolverskim dobošem opstati na aktuelnom, vrlo zahtevnom tržištu. Doduše, širom sveta se dosta koriste bacači granata i patrona sa suzavcem sa osnovnim revolverskim mehanizmom, ali ta punjenja imaju sasvim drugačiji sistem funkcionisanja. Jedna stara ideja pokušava da nađe svoje mesto kroz tri veka upotrebe, nadamo se da neće u potpunosti nestati sa scene.


Tekst i slike: Milan MILANOVIĆ


Broj 250

SVE O ORUŽJU
Lovački karabini Sauer 100 i 101     
Pištolj Janz Alpha     
Pištolj Smith & Wesson M&P 2.0   
Poluautomatski bullpup karabin JARD Model J-67  
Puške s revolverskim mehanizmom 
Radionica za izradu noževa Max Knives
Nova serija noževa Extrema Ratio


RUBRIKE
Rover - nož meseca avgusta
Shooting challenge - novo adrenalinsko nadmetanje    
Moje oružje: Dragan Vasiljević     
Optički nišani i dvogledi Kaps     
Muzej srednjovekovnog oružja u Pragu     
Nacionalna garda Ruske federacije (FSVNG)     
Avanturistički višeboj u kanjonu Jablanice     
Streličarsko 3D takmičenje u Rumuniji    
Dan sa Zajedničkim snagama Vojske Srbije i MUP na Vrškoj čuki    
Treće kolo IPSC lige Srbije u Nišu    
Digitalne kamere za nadzor - MINOX     
Lovačko udruženje “oko” oz Sokobanje     
Preživljavanje fazančića tokom letnjih meseci    
Vest po vest