Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 242
aktuelno izdanje
Highlander u genima
Radionica lukova "Border Archery ltd"

U septembarskom broju "skrenuli" smo malo s teme, a sve u cilju da bolje razumemo procese izrade i vrednost vrhunskih zanatskih proizvodača lukova. Ono što sledi je predstavljanje vrha piramide. Dosad smo vas upoznali s petnaestak malih kompanija i radionica koje su oličenje maksimalnih zanatskih i organizacionih veština u svetu kompozitnih laminatnih lukova.


Predstavljanje velike petorke biće za mene, kao stručnog saradnika za streličarstvo i lukara, više nego zahtevno. Svaki moj luk ogledalo je pokušaja da im stanem uz rame. To je više nego umeće, posvećenost i veština zajedno. Nemoguće je odlučiti ko je od njih revolucionarniji, inovativniji ili smeliji. Pored sveg iskustva i znanja, nisam našao faktore koji bi mi pomogli. Ovu dilemu ostaviću vama. A prvi u nizu velikih je "Border Archery ltd".


Familijarni biznis
Radionica iz mesta Berwickshire (Bervikšir) u Škotskoj je odavno poznata na svim kontinentima. Ime "Border" (granica) dobila je po lokaciji u pograničnom delu blizu granice s Velikom Britanijom. Familijarni biznis koji je razvila porodica Ball je za poštovanje i divljenje. Nećete kod njih naići na modernu halu s high tech mašinerijom. Nećete videti ni luksuzni izložbeni prostor, veliku marketinšku podršku, odeljenje za prodaju, pi-ar stručnjake... Njihovi proizvodi toliko su privlačni da im ni jedan moderan način propagiranja nije neophodan, što ne znači da ih nema u reklamama, na sajmovima i takmičenjima. Tek da skrenu pažnju na sebe.


Vode je bračni par Sid i Ann Ball sa sinom Sidom juniorom i još nekoliko članova porodice i prijatelja. Ukupno ih ima 14. U maloj, ali dovoljno velikoj radionici skromnog izgleda i vrlo skromnih mašina nastaju jedni od najsofisticiranijih lukova modernog tradicionalnog streličarstva. Dugo znam za njih, pre dve-tri godine ozbiljno sam počeo da im pratim rad, stupio u kontakt i naišao na predusretljivost. Ono što sam saznao bilo je baš neočekivano. Možda sam, neću da krijem, imao i predrasude, ali nisu se dugo zadržale. Razbile su se od hridi sačinjene od činjenica, performansi, izgleda, komentara ljudi koji ih koriste, kupuju i kunu se u njih.


Počela je s radom davne 1940. Menjala je vlasnike tokom burnih godina, kao i imena, a do 1963. zvala se "Galloway bows". Od 1963. do 1969. "Royal Scots Bows", od 1969. do 1973. "Kings of Kelso", a od tada do 1975. "Border Bows", kada i poslednji put menja ime, ali ne i vlasnike i do dan-danas je poznata kao "Border Archery Ltd". Više od 40 godina iz nje izlaze najbolji streličarski proizvodi. Ne samo puke kopije mejn strima, već često inovativne konfiguracije koje malo ko može da napravi.


Nema dela koji sami ne prave
Motor i pokretač svega je Sid senior. Zaslužan za razvoj tih netipičnih lukova, učinio je Border lukove slavnim u celom svetu. Sid je u ovu priču ušao davne 1974. Prvi luk koji je napravio bio je, u stvari, samostrel. Tada još ništa nije znao o streličarstvu, pa je preko kolege iz firme u kojoj je radio kao inženjer dizajna tražio pogodan materijal za tetivu svog samostrela. Kolega je bio streličar i dao mu je katalog proizvoda. Tako je priča počela da dobija današnji kurs. Takođe je i vlasnik nekoliko prestižnih medalja na državnim prvenstvima, ali kao i većina majstora lukara nije mu ovo bio jedini cilj. Streličarstvom se bavila i supruga Ann, pa su se potpuno razumeli u tom pogledu. Pomenuti kolega ih je oboje naučio kako da koriste luk i strelu, a Sid se toliko zainteresovao da je pročitao tada dostupnu knjigu o čuvenom streličaru, lukaru i lovcu Howard Hillu (Hauard Hil) i dugo posle toga pravio fiberglasne long bow lukove. Ali, od starta nije samo pravio kopije ovih i danas čuvenih lukova, već je mnogo eksperimentisao i s materijalima i geometrijom lukova tražeći bolja rešenja i performanse.


Od početka je "Border" išao svojim putem, te su se, uz hrabrost i strpljenje, mogle desiti samo dve stvari. Jedna je neprihvatanje zbog ekstravagantnog ili previše naprednog izgleda za svoje vreme, a druga postizanje neslućenog uspeha. Na sreću, desilo se ovo drugo, ali ne samo od sebe. Vreme je radilo za njih, a reklama su bili sami kupci. Danas ceo tim lukara radi u radionici Sida seniora. Mnogi su ga pitali šta je to što "Border" razlikuje od ostalih, pa i ja.


- Svaki luk deo je udruženog napora svih u radionici. Ono što dobijate je kulminacija svih veština koje posedujemo, a ne jednog čoveka. Uvek radimo jače, pomeramo granice dizajna, geometrije i materijala i tako unapređujemo proizvodnju u cilju dobijanja tih razlika koje nas odvajaju, a spojene su u jednom proizvodu. Potpuno kontrolišemo proces. Mislim da nema dela koji sami ne pravimo. Ako su to metalni delovi sistema za spajanje, pravimo ih na svojim mašinama. Ako su karbonski laminati za krakove, sami ih pravimo. Eksperimentišemo s različitim načinom pletenja karbona, razvili smo sopstvene kompjuterske programe za razvijanje i praćenje parametara krakova. Ovako kontrolišemo i brzinu i distribuciju mase, ponašanje tetive... Imamo i mašinu koja kontroliše stres u krakovima i vrši analizu radijusa krive koju opisuje krak na grafikonu. Kontrolišemo varijacije u torzionoj stabilnosti kraka, njegovu čvrstinu, a kao rezultat imamo različite varijacije veoma kompleksnih lukova. I pored cnc glodala, ne odustajemo od ručnog rada.


Učenje nikad ne prestaje
Odgovor čoveka koji je zaslužan i odgovoran za tehnološki najnaprednije tradicionalne lukove današnjice na pitanje može li se očekivati proboj po pitanju performansi bio je realan i proizašao iz velikog iskustva koje poseduje:
- Velikog napretka u pogledu tradicionalnih lukova neće biti. U stvarnosti je to kao kad očekujete lutriju i ona se dogodi. Pre će to biti težak rad, istraživanje i konstantnost koji će, na kraju, doneti rezultate. Novi su samo materijali koji bi mogli doneti proboj i pomeranje nekih barijera kod brzine i stabilnosti. To je jedan od razloga što smo odustali od fiberglasa i prešli na superiorniji karbon. Skup je, ali vredan truda. S lukom snage od 40 funti imamo performanse kao nekada s lukom od 50, a pritom je skoro duplo stabilniji. U streličarstvu još uvek otkrivamo umeće naših predaka, ali primenjujemo moderne materijale i savremene pristupe. Kao ni u jednom sportu, učenje ovde nikad ne prestaje. Ne dostižete neki nivo i onda trenirate. Nikad ne prestajete da dostižete nove nivoe.


Svaki poznavalac, ali i laik prvim pogledom na Border lukove sa tv. Hex krakovima primetiće njihovu vrlo neobičnu geometriju. Krakovi koji su savijeni od streličara u super rikarv krivinu svojstveni su samo njima. U čemu je tajna i zašto su jedini koji ovo rade? Ni sam rajzer nije klasično konfigurisan, a kao nekome ko i sam pravi lukove jasno mi je koliko je komplikovano bilo rešiti takav oblik, a zadržati čvrstinu rajzera s tako agresivnim kracima.


Kada se uporedi grafikon FDC (force draw curve) ili kriva koju opisuje karakteristika kraka - kriva prirasta snage u odnosu na dužinu natega od Borderovih krakova s nekom klasičnom rikarv konfiguracijom, jasno je da je Border otišao korak dalje. Zašto je onda usamljen u tome? Moj zaključak je sledeći. Mnogo je komplikovanije napraviti takve krakove, počev od kalupa pa preko toga koliko dobro moraju da se naprave, kako bi izdržali enormna savijanja i stres. Odavno su odustali od fiberglasa u krakovima, a i karbon je nešto što ih izdvaja. Sami su eksperimentima došli do formule kakvo pletivo i težinu platna s kojom smolom kombinovati u kakvom obliku, što je još jedan od razloga. Pretpostavljate da je za ovo trebalo mnogo vremena, ali i finansijskih sredstava. Iako su radi da ukrste koplja oko stručnih debata, a često i sami postave neku sličnu temu pa s pratiocima na "Fejsbuku" o tome raspravljaju, ipak, nisam uspeo da izvučem podatke kako se tačno prave njihovi krakovi.


Nasuprot toga, za fiberglasne krakove je lakše doći do informacija kako se prave i konstruišu (iako ih ni ovde nećete dobiti na dlanu). Fiberglasni lukovi i dalje imaju ogroman primat u udelu tržišta, a i generalno su jeftiniji. Postižu odlične performanse, ali da se razumemo onih nekoliko procenata iznad toga rezervisano je za karbon.


Tajna je u "odmotavanju"


Proučavao sam dugo njihove krakove. U početku mi se činilo da je kontakt tetive i kraka previše dugačak. Čak oko sedam inča, dok je na klasičnom rikarvu oko tri. Što duži kontakt, to je i udarac tetive bučniji i stresniji. Međutim, nisam bio u stanju da predvidim koliki uncoil (odmotavanje) ova njihova konstrukcija nudi, pa nisam predvideo da tetiva ni neće udariti u krak pod tupljim uglovima. Ovim se postiže da, uprkos brzini, ona ne udara u krak pod pravim uglom, već se njena brzina i brzina kraka usklađuju i "naležu" jedan na drugi, poput skakača sa skijama, gde se ugao pada i brzina skakača poklapaju sa uglom staze. Genijalno, zar ne?


Kada su postigli da im se krakovi toliko "odmotaju", postigli su i neverovatan pred nateg, a i taj uncoil efekat ima veliki uticaj na vrlo ujednačen priliv snage po svakom inču natega. Dakle, oni su i glatki za nateg. Korisnici tvrde da je stakovanje potpuna nepoznanica ovih lukova, a da je osećaj pri punom nategu takav kao da držite luk 10% manje snage. Efekat sličan let-off kao kod ranih generacija kompaunda. Razume se, ne baš toliko izražen. Sada sam sebi postavljam pitanje kako postići da se krak toliko savijen odmotava ujednačeno s porastom dužine natega? Taper laminati, vrsta pletiva u lamelama karbona, od čega je jezgro kraka... Iza ovoga, slobodno mogu reći, ne stoji zanatska veština, već i ozbiljan inžinjering uz mnogo eksperimentisanja. Budući da su krakovi njihovih lukova potpuno nekonvencionalni, takav mora biti i rajzer. On prati konfiguraciju super krivine tako što zauzima oblik izrazitog defleksa, kako bi tetiva postigla optimalan brejs s punim preloudom krakova. Drugim rečima, svi parametri pomereni su u ekstrem.


"Border Archery ltd" je polako, ali sigurno ušao u proizvodnju vrhunskih takmičarskih krakova, a u poslednje vreme i aluminijumskih rajzera. Prethodne dve godine pratio sam razvoj njihovog rajzera. Kako sam i očekivao, išlo se korak po korak, ali ne iz lenjosti već želje da se svaki detalj usavrši do maksimuma. To se i desilo, nedavno je počela proizvodnja ovih naprednih rajzera, a o njima bi se slobodno mogao napisati poseban tekst, što ćemo i uraditi u nekom od budućih brojeva. ILF krakovi su već dugo u ponudi i postoji nekoliko modela. Mnogi streličari koriste njihove krakove u kombinaciji sa ostalim komponentama. Za ove proizvode, naravno, koriste modernu cnc mašinu, ali čak i oni imaju "živu" inspekciju i ručna pasovanja.


Na crtu Hoytu ili Kapu


Krakovi se usavršavaju i na njima konstantno radi. Tako serija Hex postoji u opcijama 5, 6, 6,5, 7, 7,5. U izboru krakova postoje dve grupe. Prva je po konstrukciji, a druga po konfiguraciji. Po konstrukciji, možete birati jezgro od drveta ili specijalne karbonske pene, a po konfiguraciji se razlikuju po obliku i krivini. Prave se u nekoliko dužina, a svi su rađeni s karbonskim laminatima tzv. CHS lamele. U opciji su i ILF izvedbe krakova koje možete uklapati s bilo čijim ILF rajzerima na tržištu. Ono što je neobično je da svi, koji su imali sreće da se domognu Borderovih krakova i testiraju ih, govore kako nema nikakve razlike između njih i vrhunskih Hoytovih ili Win & Win krakova koji dolaze iz mega fabrika. Naprotiv, performanse su im i bolje. "Border", bilo da se radi o target ili lovačkom streličarstvu, uživa vrlo visoku reputaciju, a činjenica da ti krakovi dolaze iz "male" radionice još više privlači pažnju. Stati Hoytu ili Kapu na crtu nije nimalo lako, ali kao što vidimo ne i nemoguće.Predstavljaju sam vrh tehnologije i performansi. Ukoliko razmišljate o nabavci vrhunskog para krakova ili kompletnog luka, svakako, u uži izbor ubacite i njih.


"Border" svoje lukove, potpuno opravdano, visoko ceni. Uz svaki luk ili par krakova dolazi 28-dnevna proba posle koje možete vratiti proizvod, a oni vrše nadoknadu poštarine i vraćaju kaparu. Imali su svega nekoliko ovakvih slućajeva. Većina su bili zamena za jače ili slabije krakove ili drugi luk. Može se reći da je to, u stvari, besplatna proba kako biste se lakše odlučili koji model da kupite.


U sklopu radionice je i gazdinstvo sa šumom u vlasništvu "Bordera" sa stalnom postavkom 3D meta kojih ima više od 80. Ko je u mogućnosti da luk kupi direktno iz radionice, može ga na licu mesta isprobati. Prave ih oko 1.400 godišnje. Kupci su iz celog sveta, a pojedini od njih toliko oduševljeni da imaju kolekciju, postavljaju na "You Tube" i drugim medijima klipove testiranja i probe lukova poredeći ih s drugima i ne skrivajući opčinjenost s njima.


Spomenuo sam da su cene ovih lukova vrlo visoke. Ko hoće, saznaće i tačno koliko koštaju, a iz poštovanja prema jednom od najboljih proizvođača mogu reći da vrede i više. Momci iz "Bordera" su posvećeni, zaista vole ono što rade i pritom to žele da podele sa svima. Za njih postoji samo streličarstvo i to se oseti vrlo dobro. Ovde novac igra ulogu samo da pomogne razvoj i obezbedi uslove za dalji rad.


Postoji, dakle, u Škotskoj radionica koja zrači tolikom pozitivnom energijom i gde je strast na mlađe generacije preneta na najbolji mogući način. Ovakvi ljudi čime god da se bave, pre ili kasnije, garantovano postižu uspeh. Na sreću nas streličara, odabrali su baš ono što volimo.


Boris RAKIĆ


Broj 242

SVE O ORUŽJU



Puške Merkel M8 12/70 i Buhag 16/70     04-08

Novitet: Mini automat Tanfoglio TCMP 10-12

Patronska municija 14-16

Novitet: Grand Power P45 L     20-22

Test: Vazdušne puške "Voltran Ekol" i municija "Coal" 24-26

Poluautomatski karabin Beretta 1918/30     42-45

Nambu - pištolj japanske imperije 46-48

Noviteti: Folderi Zero Tolerance 56-58




RUBRIKE

Razvoj baterijskih lampi 18-19

Test: Multitools 28-30

Sredozemlje između rata i mira 32-35

Foklandski rat 36-38

Radionica lukova "Border Archery ltd" 50-52

Pogonski lov 53-55

Lov na sibirskog kozoroga u Kirgistanu 60-61