Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 242
aktuelno izdanje
Dve čađave dvocevke Istočnog bloka
Puške Merkel M8 12/70 i Buhag 16/70

U tekstu o sovjetskoj sačmarici položenih cevi IŽ-54 najavili smo priču o, takođe, izvrsnim istočnonemačkim dvocevkama proizvedenim u Suhlu. Prikaz dve slične i veoma kvalitetne "čađave dvocevke" pojašnjava činjenicu da su se i u Varšavskom bloku, iza gvozdene zavese, proizvodile i te kako solidne lovačke puške, koje su, za razliku od "izvikanih" zapadnih, koštale daleko manje novca.


I na Zapadu i na Istoku pre 1990. radile su se vrhunske, skupocene "fine guns" puške, o kojima ovde ne govorimo. Reč je o primercima srednje klase Anson-Deeley sistema visokog kvaliteta izrade, koje je uz malo štednje mogao priuštiti sebi prosečan lovac. Pre nego što detaljno opišemo dvocevke Gebruder Merkel Model 8 12/70 i Buhag 16/70, moramo da se vratimo u period neposredno pred Drugi svetski rat u Suhl.


Majstorski ručni rad
Suhl je grad u oblasti Tiringija, važi za vekovni centar nemačkog oružarstva. Pred izbijanje rata u njemu je zvanično bilo registrovano 450 nezavisnih puškarskih firmi. Rat je stigao i razorio Nemačku, ali je začuđujuće malo bio razoren Suhl. Američka 3. armija, pod komadom generala Patona, ušla je 3. aprila 1945. u ovaj grad. Tu su ostali samo do jula, jer su morali da se povuku u zapadni deo, pošto su Suhl i cela istočna Nemačka potpali pod sovjetsku upravu. Najpoznatija oružarska imena "Krieghoff" i "Sauer" beže sa Amerikancima na Zapad, ali mnogi ostaju. Sovjeti su na ime ratnih reparacija demontirali mašine, dok su dokumentacija, ljudi od struke i vekovima nataložena oružarska tradicija ostali u Suhlu.


Od predratnih 450 puškarskih imena njih 53 ušlo je 1949. u novoosnovanu puškarsku zadrugu "Buhag". Ime je nastalo od složene reči "Buchsenmacherhandwerk gmbH Suhl", što u slobodnom prevodu znači proizvodnja pušaka majstorskim ručnim radom. "Buhag" te 1949. čine slavna nemačka oružarska imena, poput braće Adamy, Bernh. Merkel, Oskar Merkel, Franz Kettner, Edgar Strempl, Christian Triebl, Franz Neumann, Aug. Schuler, Br. Weiss, Hugo Kessel, Bittorf, Ed. Hubner... Proizvodni program je obuhvatao izradu drilinga, dvocevnih sačmarica, bok drilinga, bok dvokuglara, dvokuglara horizontalnih cevi, kombinovanih pušaka, jednocevnih pušaka i sportskih pištolja.


Zadrugom "Buhag" su socijalističke vlasti stavile pod kontrolu sve ove slavne puškare, a ipak omogućile da vrhunski proizvodi donose dobit i njima i državi. A država jaka, komunistička, sa strogim sprovođenjem razvojnih planova u Suhlu osniva ogromnu "narodnu fabriku" pod punim imenom "Ernst Thalmann, Fahrzeug und Jagdwaffenwerk, Suhl, DDR". U jednom moćnom kombinatu proizvodila su se vozila i lovačko oružje. Oružje je nosilo najveća imena Gebr. Merkel, Simson, Haenel i bilo konstruktivno skoro identično predratnim proslavljenim nemačkim modelima. Tako je potpuno ista dvocevka položara nosila dva imena: Gebr. Merkel Modell 8 i Simson 35/70. Ili, na primer, nešto skuplje dvocevke Gebr. Merkel model 47E su bile iste kao Simson 35/70E, tj. Merkel 147E odgovarao je Simsonu 74E. Najskuplje položare sa Holland & Holland pločicama i dubokom gravurom iz fabrike "Ernst Thalmann" nosile su imena Gebr. Merkel 122, koja je bila identična s modelom Simson 76E.


Stvar prestiža elitnog društva
Sve su ove puške bile izvrsnog kvaliteta, ali su rađene u istoj fabrici "Ernst Thalmann" u Suhlu, a većinu najvažnijih delova oružja, cevi, baskule... majstori iz "Buhaga" su nabavljali od ove fabrike. Međutim, pravo izvoza fabričkog i "Buhag" ručno rađenog oružja su imale samo dve nezavisne državne DDR firme - "Exportkontor Suhl" i "Transportmaschinen Export-Import Berlin". Sve je moglo da se radi, razvija, prodaje i izvozi, ali je bilo kontrolisano budnim okom države. Tako su ove divne puške stigle u SSSR, sve zemlje Varšavskog pakta, kao i u SFRJ putem klirinške razmene. Od kasnih sedamdesetih su izvožene i na Zapad. Tu je socijalizam bio svakodnevno duboko blaćen i osporavan, ali su se u isto vreme NATO generali i zapadni političari otimali za lovačke puške iz DDR.


Na svu sreću su stigle i u našu zemlju, tako da ćemo ovaj duži, priznaćete, veoma objektivni uvod pretočiti u konkretni prikaz dve sačmarice položenih cevi. Nadalje pričamo o pušci Gebr. Merkel made in GDR Modell 8, kalibra 12/70 i pušci kojoj na cevima piše Buhag Suhl Handwerksarbeit made in GDR 16/70. Znači, Merkel je proizveden u fabrici "Ernst Thalmann", a šesnaestica potiče iz zadruge "Buhag", obe iz Suhla. Iole iskusno oružarsko oko već na prvi pogled zaključuje da su ovo, osim razlike u kalibru, konstrukciono dve identične puške. Na Merkelu uočavamo broj 786, što znači da je proizveden jula 1986, a Buhagov broj 676 da je urađen u junu 1976. Obe su u besprekornom, skoro novom stanju, što je pohvala za njihove vlasnike, koji su ih s pažnjom negovali.


Obe imaju Anson-Deeley sistem paljenja vatri sa unutrašnjim udarnim mehanizmom smeštenim u baskuli. Zahvaljujući puškarskoj radionici Petra Žunića (Huberta Ručigaja) iz Čačka, analizirali smo ovaj mehanizam do u detalje. Prvo uočavamo da su unutrašnji udarači integrisani sa udarnim iglama, tj. da predstavljaju jednu celinu. Udarna opruga je lisnata "V" oblika, što garantuje brži odziv mehanizma. Viseći zapinjač hvata udarače s gornje strane uz postojanje interseptora (hvatača). To znači da, ukoliko dođe do pada puške na tvrdu podlogu, postoji još jedan stepen sigurnosti od neželjenog opaljenja.


Kočnica nalik blindiranoj kasi
Pažljivo analiziramo svaki detalj sklopa i zaključujemo da se uopšte pri konstruisanju i izradi ovde nije vodilo računa o pojeftinjenju, već je sve osmišljeno da pouzdano radi, bude bezbedno i dugo traje. Dva obarača koči sigurna automatska kočnica, uz dodatak interseptora. To je danas nezamislivo na večini pušaka nižeg i srednjeg cenovnog razreda. Prednji obarač opaljuje desnu, a zadnji levu cev. Na kovanim čeličnim baskulama Merkela i Buhaga uočavamo opet najbolji i najjači mogući sistem zabravljivanja cevi kod pušaka položara. To je sledeće: dva jaka donja Purdey ključa širine 9 mm koje zabravljuje donja dvozuba ploča. Tu je i treći gornji poprečni Greener klin, koji prolazi kroz svoj ključ na cevima dimenzija 15x5,5 mm (visina x širina) sa otvorom prečnika 6 mm. Samo ovo sve kovano, starovremensko, čelično dovoljno je da izdrži ne samo sačmene 12 i 16, već i sve karabinske lovačke kalibre!


Dodatnu aksijalnu stabilnost tandema cevi pospešuju i obostrane bočne blende (seiten blenden), koje su urađene i iskovane zajedno sa baskulom i visoke su 3 mm. Koliko je ovde bilo skupog mašinskog rada i ručnog pasovanja. Danas u ovom srednjem cenovnom razredu više niko (osim turske firme "Huglu") ne primenjuje ovaj složeni i za izradu najskuplji sistem zabravljivanja cevi na puškama položarama. Naravno, istu pušku, kao ove dve naše "istočne Nemice", proizvodi nemački "Merkel" pod oznakom Model 40E, ali ona košta 4.000 evra! Vestley-Richards poluga besprekorno komaduje sa sva tri ključa i automatskom kočnicom i pri manipulisanju (otvaranju ili zatvaranju cevi) čuje se samo jedan metalni "klik". Kao da ste zatvorili vrata blindirane kase za novac.


Dimenzije baskule "Merkelove" dvanaestice su 58/41 mm, što znači da sa širine čela koje prima cevi (58 mm) silazi na donju osnovu od 41 mm. Iznenađuje nas dimenzija Buhagove baskule 55/41, što znači da je donja osnova (41 mm) ista kao kod dvanaestice. Ako na ovo dodamo napred navedene iste dimenzije bravećih ključeva, zaključujemo da je Buhagova (kao i Gebr. Merkel M8 ili Samson 35/70) šesnaestica ekstremno robusno projektovana. To ukazuje da je konstruktor nekada davno planirao da ista brava s baskulom bude primenjena i na dvokuglarama, koje daju pet puta veće radne pritiske.


Duh nemačke kundačarske škole
Obe sa svake bočne strane imaju indikatore nategnutosti udarnog mehanizma. Kada su "vatre" operativne, mesingane iglice izviruju van baskule i mogu se i u mraku lako napipati. Ove, kao i sve Suhl puške, ne mogu se relaksirati (opustiti udarni mehanizam) bez opaljenja na prazno. Zato valja obavezno koristiti pufer patrone, kako bi se udarne igle sačuvale od oštećenja. Ukoliko bi se njihova položara vremenom rasklimala u spoju cevi s baskulom, osovina oko koje rotiraju cevi prečnika 7 mm može se kod puškara zameniti. Kod naših primeraka zazor je bio kao pri izlasku iz fabrike.
Cevi Merkela i Buhaga su spojene skupocenim i složenim demiblok postupkom. Ovde nema jeftinog monobloka, koji "pegla" greške u izradi. Cevi su duge, kod Merkela 710, a Buhaga 720 mm, imaju kao ogledalo poliranu unutrašnjost, koja nije tvrdo hromirana. Kod obe puške je leva opremljena punim, a desna polovinom čoka. Između cevi se nalazi udubljena "konkavna" svedena nišanska šina, koja se u oba slučaja sa 11 sužava ka mušici na 8 mm. Buhag ima mesinganu, a Merkel belu plastičnu mušicu. Cevi obe puške su tankog zida (tankozide), imaju na lupkanje zvuk zvona i to je doprinelo niskoj masi oba oružja. Dvanaestica teži 3,1, a Buhag 16/70 samo 2,8 kg. Na težinu utiče i vitki, lovački, nemački orahov kundak.


Kundaci i potkundaci su urađeni u strogom duhu stare nemačke kundačarske škole. Tu je obavezna obrazina, a pištoljski rukohvati imaju sitno čekiranje od 26 linija po inču. Na dnu kundaka su crni polimerski potkovi. Kod Merkela je utisnut amblem kovača iz Suhla koji na nakovnju iskiva sablju, dok kod šesnaestice u krugu piše Buhag. Potkundak se skida povlačenjem donje, lepo oblikovane poluge i ima isto 26 LPI čekiranje. Potkundak čvrsto bravi bez imalo klimanja.


Fina i skupa izrada
Pucali smo iz obe puške. Izvanredno leže u ramenu. Dugi kundaci (370 mm od dna do prvog obarača) čine da i krupniji lovac smesta poravnava šinu i mušicu s ciljem. Buhag ejektuje selektivno ispaljene čaure besprekorno, dok je Merkel imao izvlakače koji samo povuku iz ležišta ispaljene čaure. U oba slučaja je obuhvaćena četvrtina obima svake čaure.


I najjače laboracije 12 i 16 semi magnum metaka te lagane Nemice "trpe" bez neprijatnog trzaja. Tome doprinosi vitki, ergonomski odlično rešen kundak. Baskule paljenog finiša i izuzetno fino pasovanje kundaka i metala govore da se nije jurila norma, kao i da su kontrole bile rigorozne. Sve je na nivou vrlo skupih pušaka. Mada je Merkel rađen u fabrici u serijskoj proizvodnji, a Buhag ručno, skoro da je završna obrada istovetna. Čak je "Merkelova" orahovina za kundak nešto više klase.
Obe puške imaju apsolutno sve proreze na vijcima usmerene u istu stranu, što je, opet, dokaz fine i skupe izrade. Skromna, sitna, cvetna gravura na obe puške je ručno rađena, ali to je standard i tu nema ni malo luksuza. Ovo podvlačimo zato što želimo da shvatite da pričamo o običnim, a ne najluksuznijim dvocevkama iz DDR. Za razuman novac (približno kao za dve sovjetske, na primer, IŽ-58 puške) lovac je dobijao izuzetno kvaliteno oružje. Buhag je, ipak, bio nešto skuplji, ali dostupan.
Po rušenju Berlinskog zida i ujedinjenju Nemačke, "Buhag" je prestao da postoji. Fabrika "Ernst Thalmann" s hiljadama zaposlenih radnika, takođe. "Merkel Suhl" radi i dalje u vlasništvu arapskih milionera s Bliskog istoka, ali ima tek neophodan minimum radnika uz enormne cene pušaka.


Ovaj tekst podseća na jedno vreme osporavano od današnjih pobednika, koje je omogućavalo milionima lovaca prosečnog materijalnog stanja da love vrhunskim Merkel, Simson i Buhag lovačkim puškama. I posvećen je borbi protiv - zaborava!


Msc Vlada MITROVIĆ
Foto: Aleksandar STOKIĆ


Broj 242

SVE O ORUŽJU



Puške Merkel M8 12/70 i Buhag 16/70     04-08

Novitet: Mini automat Tanfoglio TCMP 10-12

Patronska municija 14-16

Novitet: Grand Power P45 L     20-22

Test: Vazdušne puške "Voltran Ekol" i municija "Coal" 24-26

Poluautomatski karabin Beretta 1918/30     42-45

Nambu - pištolj japanske imperije 46-48

Noviteti: Folderi Zero Tolerance 56-58




RUBRIKE

Razvoj baterijskih lampi 18-19

Test: Multitools 28-30

Sredozemlje između rata i mira 32-35

Foklandski rat 36-38

Radionica lukova "Border Archery ltd" 50-52

Pogonski lov 53-55

Lov na sibirskog kozoroga u Kirgistanu 60-61