Koje tekstove u "Kalibru" najradije čitate:
Lovačko oružje
Vojno-policijsko oružje
Noževi
Specijalne jedinice
Lov
Velike bitke
Broj 241
aktuelno izdanje
Neprevaziđena sovjetska škola
Dvocevka IŽ-54

Kad bi neko uradio analizu glatkocevnih lovačkih pušaka na našim prostorima, zaključio bi da, pored "Zastave", još uvek dominiraju oružja proizvedena u SSSR. Njihove sačmarice su decenijama putem klirinške razmene proizvoda uvožene u ondašnju SFRJ i verno su služile domaće lovce.


Zahvaljujući ljubaznosti direktora kraljevačkog "Royal Wоlfa" koji je ponudio svoju pušku i čačanskog puškara Petra Žunića, unuka slavnog poslednjeg živog velikog SFRJ puškara Huberta Ručigaja, koji je pružio stručnu tehničku pomoć, nastao je ovaj prikaz čuvene sovjetske dvocevke IŽ-54.


Težina je značila izdržljivost


Pre detaljnog prikaza "pedesetčetvorke", želja nam je da nabrojimo modele jednocevnih i dvocevnih sačmarica koje su iz SSSR stigle u SFRJ. Od jednocevnih smo kupovali Baikal IŽ-17 sa spoljašnjim udaračem (orozom, petlom, kokotom), IŽ-18 sa unutrašnjim udaračem (slična današnjoj), tu je bio i poluautomat MC-21-12, koji je radio na dugi trzaj cevi. Od dvocevki smo imali orozaru BM-16, koja se prodavala i pod oznakama TOZ-63 (kalibra 16) i TOZ-66 (kalibra 12). Dvocevne hamerles položare sa unutrašnjim udaračima su nosile nazive IŽ-58-16, TOZ-25, IŽ-54 (o kojoj pišemo) i IŽ-26. Bokerice su se zvale IŽ-12, IŽ-27 i TOZ-34. Naravno, nismo pomenuli nijednu MC-Tula skupocenu pušku, kojih je, takođe, bilo, ali u daleko manjem broju.


Po priči mnogih starih lovaca i naročito puškara, najdugovečnija i najsolidnija dvocevka Anson & Deeley sistema iz ere SSSR bila je baš naša "pedesetčetvorka". Ovaj spisak će nekom pomoći u prepoznavanju sovjetskih pušaka, a mi krećemo sa opisom modela IŽ-54.


Rađena je u kalibru 12/70 i cevi su joj duge 730 mm. Ležište metka i unutrašnja trasa cevi su nakon finog brušenja zaštićeni izuzetno postojanim tvrdim hromiranjem. Primerak puške koju opisujemo je iz ranije proizvodnje ovog modela, ima četvorocifren broj, bila je nošena u mnoštvo lovova, a unutrašnjost cevi i danas sija kao ogledalo. Naravno i vlasnik ju je dobro održavao. Cevi su spojene monoblokom, čija je širina preko obe cevi 58,5 mm. Debljina zida cevi je početna (u zoni monobloka) 4,5 mm, a na ustima cevi 1,5 mm. Monoblok je dug ukupno 66 mm.


Iz ovoga vidimo da je konstruktor dao prednost izdržljivosti oružja, što je prouzrokovalo "jedinu manu" ovog modela, a to je nešto veća težina - od 3,3 do 3,5 kg (zavisno od kundaka). Leva cev ima pun čok, a desno suženje iznosi polovinu čoka. Nakon monobloka, dole se nalazi spojni donji prut (lenjir), a gore cevi spaja lotovana nišanska šina. Šina je konkavna (udubljena) i "svedena", što u lovačkom žargonu znači da se njena širina sa 11 mm "svodi" ka ustima cevi na 6,5 mm. Površina šine je nareckana i na kraju se nalazi niska mušica od mesinga, prečnika 2,5 mm. Na donjem prutu je smeštena prednja pređica za remnik, koju drže dva vijka.


Made in SSSR


Između cevi se gore nalazi ispust sa otvorom za prolaz poprečnog Greener ključa. Širina ovog Greener ispusta iznosi 6,6 mm, a prečnik Greener klina koji kroz njega prolazi je 5,4 mm. Pored ovog, sa donje strane nalaze se i dva Purdey ključa širine 9 mm. Znači: "pedesetčetvorka" se zabravljuje s tri ključa - dva donja tipa Purdey i jedan gornji poprečni tipa Greener. Ovo je bilo veoma jako, čvrsto, ali za izradu i najskuplje rešenje, tako da su sovjetski konstruktori posle modela IŽ-54 odustali od Greener ključa. Prešli su prvo na Purdey-Scott treći ključ kod modela IŽ-26 i IŽ-58, da bi i od toga odustali kod modela IŽ-43, koji se i danas proizvodi sa samo donjim Purdey ključevima. Trend pojeftinjenja proizvoda nije važio samo na Zapadu. Ni SSSR mu nije odoleo. Između cevi је klasičan izvlakač potiskivan zubom na potkundaku, koji u zahvatu drži jednu četvrtinu obima svake čaure. Izvlakač, pored svoje osovine, klizi i po donjem kanalu Greenerovog ključa, što mu daje dodatnu stabilnost.
Cevi IŽ-54 leže u jakoj kovanoj čeličnoj baskuli, ravne prave zadnje ivice i sa obe strane piše "made in SSSR". Sa svih strana je urađena sitna, nenametljiva cvetna gravura, koja je, ipak, ručno rađena. Naš primerak puške je imao metalno-srebrnu površinu baskule, a originalno ih je bilo i u paljenom finišu.


Dimenzije baskule su: širina ide sa 59 na 41,7 mm, uz 99 mm dužine. Sa čela baskule se vidi da je konstruktor opet išao na najbolje i najskuplje rešenje, jer je omogućio zamenu oštećenih udarnih igala bez skidanja kundaka. Čeona kućišta igala su osigurana od samoodvijanja donjim vijcima. Da se radilo o skupoj sovjetskoj pušci, govori i činjenica da su svi prorezi za odvrtku, na svim vijcima baskule, apsolutno usmereni u jednu stranu, tj. međusobno paralelni i prate uzdužnu osu cevi. Ovo ukazuje da su sovjeti u tim ranim godinama konstrukcijom pratili najbolje nemačke Sauer, Merkel i Simson sačmarice položenih cevi.


Sve klizi kao podmazano



Cevi ove puške rotiraju oko osovine prečnika 7,5 mm i njime se komanduje klasičnom Westley-Richards polugom. Proces odbravljivanja, prelamanja, zapinjanja mehanizma vatri i ponovnog zabravljivanja je kod ove puške jedna fina, glatka radnja, praćena kratkim metalnim "klikom". To potvrđuje reči puškara koji poznaju mehanizam ovog oružja da sovjeti, osim kod skupih MC pušaka, nikada nisu ponovili kvalitet izrade kao na IŽ-54. Svi važniji delovi mehanizma vatri i bravljenja su polirani i hromirani. Čekići su nezavisni od udarnih igala. Opruge čekića (unutrašnjih udarača) su lisnate "V" oblika, a zapinjači su tzv. ležećeg tipa. Dva nezavisna obarača opaljuju dejstvom sile od 2,4 do 2,7 daN (pod dejstvom tega mase 2,4 do 2,7 kg). Obarači imaju kratak hod, koji pri nezapetom mehanizmu najbolje pokazuje da su i delovi ovog sklopa polirani pre ugradnje.


Sve na ovoj pušci klizi kao podmazano. Pri prelamanju cevi, kočnica se automatski aktivira blokirajući istovremeno oba obarača i oba zapinjača! Nema interseptora, ali je kočnica izuzetno pouzdana. Ceo sklop udarnog mehanizma je montiran na donjoj ploči i po skidanju se lako otklanjaju eventualni kvarovi ili detaljno čisti i podmazuje. Pored svega, tu su i indikatori nategnutosti udarnog mehanizma. Uticaj stare nemačke Suhl škole na konstruktore je doveo do ugradnje dve iglice sa obe strane W-R poluge za prelamanje. One izviruju 1,5 mm van nivoa baskule, kada je mehanizam nategnut. Puška se može relaksirati i bez okidanja na prazno, kada se polako cevi iz maksimalno otvorenog vraćaju u zatvoren položaj, uz istovremeni stalni pritisak na oba obarača. Ovu radnju ne valja da radi osoba koja nije taj postupak dobro uvežbala.
Kundak može biti bukov ili orahov, a naš primerak je imao nemački kundak od orahovine sa bakelitnim potkovom jabuke i dna kundaka. Potkov kundaka je urađen od bakelita i ima natpis "Baikal" smešten između horizontalnih linija koje sprečavaju klizanje puške u ramenu. Čak su i beli ukrasni segmenti stavljeni između kundaka i potkova, kako bi puška lepše izgledala. Tu je i čekiranje površina za šake sa 20 LPI.


Dugovečna i pouzdana


Kod "pedesetčetvorke" je sve solidno, starovremenski građeno da dugo i pouzdano radi. Kundak je neobično dug za sovjetska - ruska oružja i rastojanje između prvog obarača i kraja kundaka iznosi 38 cm. Puška izuzetno lepo leži u ramenu uz istovremeni pravilni nagib nišanske šine. Kritičari su joj zamerali prav -ravan neestetski završetak baskule i težinu od 3,5 kg. Stručnjaci za oružje su ih pobijali neverovatnom dugovečnošću i pouzdanošću ovog oružja. U šali, puškari kod nas kažu da su najmanje novca u karijeri zaradili popravljajući IŽ-54 puške. Njena direktna naslednica iz 1967. je puška IŽ-26, koja ima za 0,2 kg manju masu, ali nikada nije dostigla slavu svoje prethodnice i uzora, iako je to dobra puška.


Mi stari ljubitelji oružja i lovci, s nostalgijom u ruci držimo izvrsne starovremenski građene dvocevke, poput ove. Nema više takvih pušaka... Ili tačnije, ima ih, ali sada koštaju čitavo bogatstvo. Dolaze iz slavnih svetskih oružarskih kuća i mogu ih kupiti samo bogati. A IŽ-54 je, uz malo štednje, mogao da kupi lovac radnik, železničar, obućar, pekar, ratar, stočar...


Idemo dalje, pa ćemo uskoro pisati i od DDR "zvezdama" - Merkelu model 8 i Buhag dvocevnim sačmaricama...


Msc. Vlada MITROVIĆ


Broj 241